Ikonični argentinski glečer Perito Moreno, smešten u Južnom patagonskom ledenom polju, dugo je bio smatran relativno stabilnim. Međutim, nova istraživanja ukazuju na to da ovaj glečer doživljava „najznačajnije povlačenje u poslednjih 100 godina“. Ove promene su rezultirale gubitkom leda i gubitkom kontakta sa stenom ispod, što dovodi do njegovog postepenog povlačenja unazad.
Između 2020. i 2023. godine, glečer je pokazao dramatične promene, a istraživači su u članku objavljenom u časopisu Communications Earth & Environment istakli krhku ravnotežu ovog poznatog glečera. Očekuje se da će se glečer povući još nekoliko kilometara u narednom periodu, što će dodatno uticati na njegove karakteristike.
Doktorand Moric Koh sa Univerziteta Fridrih-Aleksander u Erlangenu-Nirnbergu, jedan od autora studije, izjavio je da se povlačenje glečera može pripisati dugotrajnoj klimatskoj nestabilnosti. Kako je objasnio, sada svedočimo odloženoj reakciji glečera na klimatske promene, jer se on polako odvaja od svoje fizičke tačke pričvršćenja.
Koh i njegov tim su sproveli obsežna terenska istraživanja kako bi prikupili podatke. Koristili su helikopterske prelete sa radarskim uređajima, sonar na jezeru i satelitske informacije kako bi izmerili debljinu leda.
Svake godine glečer Perito Moreno privlači stotine hiljada posetilaca, a 1981. godine je proglašen za Svetsku baštinu UNESKO-a. Poznat je po svom „kalvovanju“, gde velike komade leda ispadaju u jezero Argentino ispod. Osnovna fizika klimatskih promena jasno je objašnjena: toplota topi led, a globalno zagrevanje dovodi do bržeg topljenja glečera.
Međutim, teško je precizirati kada će se glečeri raspasti, slično kao što je teško odrediti kada će se šolja za kafu razbiti. Naučnici koji negiraju klimatske promene često ističu anomalije poput Perito Morena, koji je dugo vremena pokazivao stabilnost dok su se drugi glečeri povlačili. Čak i bez uticaja klimatskih promena, glečeri prirodno variraju, a stabilna klima bi omogućila uobičajeno nakupljanje snega i leda koje bi nadoknadilo topljenje.
Topljenje glečera je problematično jer može izazvati katastrofalno povećanje nivoa mora, što predstavlja pretnju za ljude koji žive u obalnim i ostrvskim područjima. Dok su promene u Patagoniji očigledne, veći razlog za zabrinutost leži u razumevanju potencijalnih posledica za velike glečere u Antarktiku.
Mali glečeri takođe imaju značajan uticaj na lokalne zajednice. Oni oblikuju pejzaže i usko su povezani sa kulturama širom sveta. Glečeri mogu biti izvor pijaće vode, ali takođe mogu postati destruktivna sila koja uzrokuje klizišta kada se uruše.
Erin Petit, glaciolog sa Državnog univerziteta Oregon, ističe da gubimo male delove leda širom sveta i nada se da ćemo steći više poštovanja prema ledu koji je nekada bio prisutan, čak i ako više nije.
U svetlu ovih saznanja, važno je nastaviti proučavati glečere i njihove promene, kako bismo bolje razumeli uticaj klimatskih promena na našu planetu. Klimatske promene ne utiču samo na glečere, već i na celo okruženje i zajednice koje zavise od njih.
