Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević izneo je teške optužbe na račun Ustavnog suda Crne Gore, rekavši da je glasanje troje sudija, kako je naveo, „po partijskom nalogu Pokreta Evropa sad (PES)“, jedna od najmračnijih epizoda u novijoj istoriji crnogorskog pravosuđa. Knežević smatra da je ovim glasanjem omogućeno da protivustavni sporazum sa Mohamedom Alabarom ostane na snazi, što smatra izuzetno zabrinjavajućim.
On je naglasio da ovakav ishod otvara mogućnost za reakciju Specijalnog državnog tužilaštva, ukazujući na to da postoje indicije o neprimerenom uticaju i mogućim elementima korupcije u procesu odlučivanja. U svom oštrom obraćanju, kritikovao je rad institucija i izrazio sumnju u njihovu nezavisnost, ističući da je čitav proces duboko politizovan. Knežević je poručio da sudije Ustavnog suda „nisu nedodirljive“ i da nemaju pravo da odlučuju suprotno interesima države.
Podsetio je na događaje s kraja 2025. godine, kada je izbor šestog sudije Ustavnog suda bio deo šire političke strategije. Prema njegovim rečima, taj izbor je izvršen pod pritiskom kako bi se obezbedio odnos snaga koji je doveo do rezultata 3:3 prilikom odlučivanja. Takođe je pomenuo dešavanja u Botunu, gde je angažovanje velikog broja policijskih službenika i hapšenja skrenulo pažnju javnosti sa izbora sudije Ustavnog suda.
Knežević je izneo ozbiljne optužbe o spornom sporazumu, tvrdeći da je njegovim usvajanjem značajno uticaj na budućnost Crne Gore. On veruje da taj dokument omogućava investitoru da deluje bez uobičajenih procedura javnih nabavki i konkursa, uz snažnu podršku države u infrastrukturi i logistici. Ovaj način poslovanja, kako je naveo, stvara ambijent u kojem pojedinac stiče presudan uticaj nad ključnim resursima, što vidi kao ozbiljan institucionalni i politički problem.
Lider DNP-a je takođe istakao da ne postoji politička volja da se izabere sedmi sudija Ustavnog suda, jer bi taj sudija mogao da prevagne u korist poništavanja spornog sporazuma. Knežević je ocenio da aktuelna vlast nastavlja prakse prethodne, tvrdeći da se „nije suštinski promenilo ništa u odnosu na period pre 2020. godine“.
On je zatražio hitnu reakciju Specijalnog državnog tužilaštva, pozivajući da se ispitaju okolnosti glasanja u Ustavnom sudu i utvrdi da li je bilo nezakonitih uticaja. „Neophodno je da Ustavni sud bude popunjen u punom kapacitetu kako bi se omogućilo novo glasanje o ovom pitanju. Ono što se dogodilo predstavlja skandal prvorednih razmera“, poručio je Knežević.
U svojoj borbi protiv zloupotreba i potencijalnih koruptivnih veza između institucija i interesnih grupa, Knežević je najavio da će DNP nastaviti da ukazuje na problematične aspekte u radu vlasti. Njegova poruka je jasna: „Ne sme biti odstupanja u borbi za zaštitu državnih interesa“.
Ova situacija dodatno izaziva zabrinutost među građanima, s obzirom na to da se pravosudni sistem suočava sa ozbiljnim pitanjima integriteta i nezavisnosti. Kneževićovi komentari reflektuju širu sliku političkih tenzija u Crnoj Gori, gde se različite stranke bore za uticaj i moć. U tom kontekstu, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i da li će postojati odgovarajuće reakcije institucija na optužbe koje su iznete.
Kneževićev stav o neophodnosti punog kapaciteta Ustavnog suda ukazuje na hitnu potrebu za stabilizacijom pravosudnog sistema, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i poverenje građana u institucije. U svetlu aktuelnih dešavanja, jasno je da će borba za pravdu i transparentnost ostati u fokusu političkih debata u Crnoj Gori u narednom periodu.
