Iako na sinoćnjem sastanku između predsednika SAD i Ukrajine, Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog, uz prisustvo evropskih lidera, nije bilo konkretnih dogovora, jasno je da će Ukrajina dobiti određene bezbednosne garancije. Mijat Kostić, analitičar iz Novog Trećeg Puta, smatra da su se Amerika i Evropa uskladile u svojim stavovima prema ovom pitanju.
Kostić ističe da je pozitivna stvar što su se stavovi Trampa, evropskih lidera i Zelenskog približili. Tokom sastanka, Tramp je izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman da prihvati nove uslove, a Kostić napominje da će Ukrajina ubuduće kupovati oružje od Amerike umesto da ga dobija besplatno. Ovaj proces će delimično biti finansiran od strane evropskih zemalja kroz NATO, što Tramp može predstaviti kao svoju diplomatsku pobedu.
„Tramp će moći da kaže svojim glasačima da poreski obveznici ne troše novac na naoružavanje Ukrajine, već da ona sama kupuje to oružje. Ovo je i pobeda na unutrašnjem političkom planu za Trampa, što je dobro i za Ukrajinu, ali i za NATO kao celinu“, objašnjava Kostić. On dodaje da je ranije Tramp govorio o povlačenju iz Ukrajine i NATO-a, ali sada, uz ovaj zajednički stav, vidi se optimizam.
Analizirajući stavove evropskih lidera, Kostić ističe optimizam francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je najavio da će u narednih 15 dana biti postignut dogovor, posebno u vezi sa sastankom Zelenski-Putin. Postoje naznake da bi Mađarska mogla biti jedna od destinacija za ovaj sastanak, ali će se to još videti.
Kostić naglašava da je atmosfera drastično promenjena nakon samita na Aljasci, i da se stvari naglo ubrzavaju. Objašnjava zašto se Tramp žuri, navodeći unutrašnju politiku i predstojeće izbore za Kongres 2026. godine. „Tramp želi da ostvari neku vrstu pobede na diplomatskom planu, posebno nakon što je tokom kampanje isticao da je on mirotvorac koji će pomiriti Ukrajinu i Rusiju“, dodaje Kostić.
Iz evropske perspektive, žurba može biti rezultat želje da se iskoristi trenutak dobrog raspoloženja Trampa prema NATO-u i posvećenosti ovom savezu nakon NATO samita. Postoje spekulacije da bi američka vojska mogla biti prisutna u Ukrajini kao dodatna bezbednosna garancija, što nije bilo vidljivo pre nekoliko meseci.
Međutim, Kostić upozorava na ruske crvene linije, posebno kada je reč o članstvu Ukrajine u NATO-u. „Ako zapadne sile garantuju da Ukrajina neće postati članica NATO-a, onda bi mogle pristati na neki vid primirja, uz garanciju evropske ili američke vojne pomoći“, kaže Kostić. On objašnjava da to može dovesti do pravno-političkih komplikacija, jer bi prisustvo stranih trupa u Ukrajini moglo značiti de facto vojnu podršku, čak i ako Ukrajina ne postane formalno članica NATO-a.
U tom kontekstu, Kostić ukazuje na mogućnost da se kroz bilateralne ili multilateralne ugovore osigura neka vrsta alternativne zaštite za Ukrajinu, koja bi mogla zameniti Član 5 NATO-a, koji garantuje odbranu članicama u slučaju napada.
S obzirom na sve ove faktore, Kostić naglašava da je ključno pratiti kako će se situacija razvijati i kakve ustupke bi Ukrajina mogla napraviti u vezi sa teritorijalnim pitanjima. On poziva čitaoce da pogledaju i video razgovor sa njim kako bi se dobili dodatni uvidi u ovu kompleksnu situaciju.
