Gajenje krastavaca u Srbiji postaje sve značajnije u savremenoj agrarnoj proizvodnji, a prema rečima stručnjaka, ova vrsta povrća donosi značajnu zaradu, posebno u septembru kada se masovno kupuju kornišoni za pravljenje turšije. U poslednjih deset godina, Srbija je postala značajan izvoznik krastavaca, a u proizvodnji učestvuje nekoliko hiljada malih poljoprivrednika. Veliki deo proizvodnje se plasira na evropskom tržištu, čime se gajenje krastavaca svrstava među najisplativije grane srpske poljoprivrede.
Za uspešan uzgoj krastavaca, posebno kornišona, potrebno je puno sunčeve svetlosti. Međutim, suša koja je obeležila ovu sezonu nije omela poljoprivrednike, jer su se oslonili na sisteme za navodnjavanje. Ove godine, porodica Mišković iz Kikinde, koja se bavi uzgojem krastavaca već tri godine, postigla je odličan prinos od 12 kilograma po kvadratnom metru. Dunja Mišković naglašava da su temperature bile znatno više nego obično, a sistem za navodnjavanje je radio i po pet do šest sati dnevno, što je iziskivalo dodatne napore.
Jedna od prednosti gajenja krastavaca je i to što nije potrebno mnogo zemljišta za postizanje dobrih prinosa. Otkup je gotovo uvek zagarantovan, što dodatno motiviše poljoprivrednike. Dragan Vukobrat iz Kikinde ističe kako se na malim površinama može ostvariti veliki prihod, što je ključna prednost ovog povrtarskog uzgoja.
U čačanskom kraju više od 400 domaćinstava ostvaruje siguran prihod zahvaljujući gajenju krastavaca, dok se u nekim delovima Vranja kornišoni uzgajaju već više od tri decenije. Berba traje nekoliko nedelja, a povremeno angažovanje radnika se isplati, s obzirom na to da su cene krastavaca na tržištu prilično atraktivne. Nenad Trajković iz Donjeg Vrtogoša pominje cene po klasama: prva klasa se otkupljuje za 135 dinara, druga za 90 dinara, dok je treća klasa na ceni od 30 dinara. On ukazuje na to da je razlika između prve i druge klase mala, dok je razlika između druge i treće znatno veća.
Pored ekonomske isplativosti, gajenje krastavaca ima i ekološke aspekte. U Srbiji se sve više koristi ekološki prihvatljivih metoda uzgoja, što doprinosi očuvanju životne sredine. Organizovanje kooperativa među poljoprivrednicima takođe igra važnu ulogu u unapređenju proizvodnje i marketinga krastavaca, omogućavajući im bolju pregovaračku moć na tržištu.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da gajenje krastavaca može biti izuzetno profitabilno za srpske poljoprivrednike. Uz pravilnu strategiju, korišćenje modernih tehnologija i ekoloških praksi, ova grana poljoprivrede može doneti stabilne prihode i doprineti razvoju lokalnih zajednica.
U zaključku, gajenje krastavaca je postalo važan deo srpske agrarne ekonomije. Sa sve većim interesovanjem za ovaj proizvod, od malih proizvođača do velikih izvoznih kapaciteta, srpski krastavci se afirmišu na evropskom tržištu. Razvoj infrastrukture, edukacija poljoprivrednika i unapređenje tržišnih mehanizama dodatno će doprineti uspehu ove industrije u budućnosti.
