Mile Orelj, frizer i berberin iz Lešnice, obeležio je više od pola veka svog života radeći u svom zanatu, uprkos tome što je upravo zakoračio u osmu deceniju svog života. Ovaj 74-godišnjak, poznat po svom veštom rukovanju, i dalje privlači mušterije, sa kojima uživa u razgovoru i šali. Njegova berbernica postala je mesto okupljanja za mnoge, a Mile je kroz godine stvorio pravu „armiju“ vernih klijenata.
Tokom svog vojnog roka u Jugoslavenskoj narodnoj armiji (JNA), Mile je stekao posebne uspomene. Većinu vremena odslužio je kao berberin, prvo u garnizonu u Ohridu, a zatim i u Skoplju, gde je brijao i šišao vojnike i oficire, uključujući i generala Vasketa Karangeleskog. Orelj se seća kako je njegovo šišanje bilo drugačije od klasičnih vojničkih frizura, što je vojnicima donosilo osveženje i zadovoljstvo. General Vasketa, poznat po svom ljudskom pristupu, često ga je hvalio i podsticao da nastavi sa stilizovanjem, ističući važnost izgleda vojnika.
Mile se priseća svojih prvih mušterija, među kojima je bio i Ratko Mladić, koji je cenio njegov rad. Mile je često bio pozivan u Generalštab, gde su mnogi generali dolazili da se šišaju kod njega. Njegova berbernica postala je popularna destinacija, posebno tokom važnih prolazaka do Jadrana, pre nego što je izgrađen Pavlović most.
Osim što se bavio šišanjem, Mile je održavao kontakte sa onima koji su dolazili kod njega, čak i nakon što su napustili vojsku. U tom smislu, njegovo delo podseća na današnje društvene mreže, jer je uspevao da poveže ljude i stvori zajednicu među svojim mušterijama. Seća se i svojih dana u Skoplju, gde su se vojnici često okupljali u kafanama, uživajući u starogradskim pesmama i druženjima.
Mile je izrazio divljenje prema generalima koje je upoznao, kao što su Milan Daljević i Vasketa, koji su se ponašali kao obični ljudi, bez arogancije. Njihova bliskost s vojnicima i otvorenost doprinela je njihovoj popularnosti, dok su svoj život posvetili Jugoslaviji i njenim vrednostima. Mile se priseća kako su se oni borili protiv podela koje su kasnije nastale.
Tragedija je zadesila Miletovog komandanta Vasketa, koji je poginuo u lovu, a njegova smrt ostaje misterija. Mile ne želi previše da se upušta u detalje, ali izražava tugu zbog gubitka. General je bio poznat po svojim stavovima o vojsci i često je naglašavao da želi da komanduje jugoslovenskom vojskom, a ne samo makedonskom.
Mile s ponosom govori o svom sinu Mladenu, koji je postao uspešan frizer i pridružio se starinama srpske vojske. Iako je život odveo njegovog sina u drugom pravcu, Mile je srećan što je Mladen završio školu za frizera i postao vrsni majstor.
Na kraju, Mile Orelj je više od običnog frizera; on je čuvar uspomena, veza između prošlih i sadašnjih generacija, i simbol zajedništva u vremenima kada su se različiti putevi ukrštali. Njegova berbernica ostaje mesto gde se sreću ljudi, dele priče i neguju prijateljstva, a Mile i dalje sa ponosom i ljubavlju obavlja svoj poziv, sećajući se vremena koja su ga oblikovala. U Lešnici, kao i u srcima svih koji su ga poznavali, Mile Orelj zauvek će ostati omiljeni brico i prijatelj.
