Stručnjak za spoljnu politiku Branimir Đokić izjavio je danas da je francuski parlament izglasao nepoverenje vladi premijera Fransoe Bajrua. Odluka je doneta zbog smanjenja budžeta za 44 milijarde evra, ali i zbog nedovoljnih ulaganja u nacionalnu bezbednost. Đokić je za Tanjug istakao da je Bajru uspeo da izdrži gotovo deset meseci na vlasti, ali je pao na istom pitanju kao i njegov prethodnik – budžetu.
Prema Đokiću, Francuska se suočava sa problemom velikog broja migranata, ali je naglasio da to nije pitanje vere ili etniciteta. „Francuzi, koji rade, ne žele da izdržavaju one koji ne rade. Migranti često zavise od socijalne pomoći, a to generiše nezadovoljstvo među radnicima koji se pitaju zašto treba da plaćaju za neradnike“, rekao je Đokić. On je dodao da su visoka socijalna davanja u suprotnosti sa smanjenim prihodima, što stvara dodatni pritisak na budžet.
Đokić je ukazao na to da Francuzi više novca troše na otplatu dugova i kamata nego na svoj vojni budžet. „Prešli su granicu, poznatu kao Fergusov zakon, koji kaže da velika sila prestaje da bude velika kada izdaci za dugove prerastu izdatke za nacionalnu bezbednost“, pojasnio je.
On se takođe osvrnuo na situaciju pre 15 godina kada su zemlje sa visokim javnim dugom, poput Portugala, Irske, Grčke i Španije, dobijale pejorativne nazive poput „svinje“. „Sada su to neke od najuspešnijih ekonomija u Evropi. Španska ekonomija raste, Irska je veoma uspešna, Italija takođe beleži dobar rast, dok je Grčka prevazišla svoje dugove i napreduje“, rekao je Đokić. Istakao je da je neophodno da dođe do političkog lomljenja kako bi se shvatilo da ne može da se nastavi sa trenutnim sistemom.
Đokić je naglasio da Francuzi moraju da razumeju da ne mogu da očekuju da država reši sve njihove probleme. Ovo je u suprotnosti sa individualističkim konceptima koji su proizašli iz Francuske buržoaske revolucije. On je istakao da je trenutna situacija rezultat pogrešnog razumevanja socijalne politike.
Francuski predsednik Emanuel Makron imao je nameru da reši problem javnog duga, ali ga je u tome omela pandemija izazvana virusom korona. Đokić naglašava da je liderka krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN), Marin Le Pen, iskoristila situaciju da nametne stav o smanjenju troškova.
„Levica u Francuskoj bi još više novca dala narodu, ali bi se na taj način još više zaduživala, što bi moglo dovesti do bankrota. Šta će se desiti kada Francuska bankrotira? Onda će se suočiti sa grčkim scenarijom i izgubiće socijalna davanja“, zaključio je Đokić.
Ova situacija ukazuje na sve veće tenzije u francuskom društvu, gde se postavlja pitanje održivosti socijalnog sistema u svetlu rastuće inflacije i smanjenja budžetskih sredstava. Sa rastućim nezadovoljstvom među građanima, pitanje ekonomskih reformi i budžetskih prioriteta postaje ključno za stabilnost trenutne vlasti.
U svetlu ovih događaja, francuska vlada se suočava s izazovima koji bi mogli oblikovati njen budući pravac. Kako se situacija razvija, biće ključno kako će vlada odgovoriti na ove izazove i da li će uspeti da povrati poverenje javnosti. U ovom trenutku, Francuska se nalazi na raskrsnici, a odluke koje budu donete u narednim mesecima mogu značajno uticati na njen politički i ekonomski pejzaž.
