Poslanici francuske Narodne skupštine usvojili su danas zakon kojim se pod strogo propisanim uslovima omogućava medicinski potpomognuto okončanje života odraslih osoba obolelih od neizlečivih bolesti. Ovaj zakon usvojen je sa 291 glasom za i 241 protiv, čime je okončana višegodišnja parlamentarna rasprava o jednom od najosetljivijih društvenih i etičkih pitanja u Francuskoj. Iako je donji dom dao konačnu saglasnost, zakon neće odmah stupiti na snagu jer protivnici najavljuju obraćanje Ustavnom savetu radi provere njegove usklađenosti sa Ustavom.
Usvajanjem zakona ispunjeno je obećanje predsednika Francuske Emanuela Makrona o uspostavljanju novog francuskog modela za pitanja završetka života. Makron je na društvenoj mreži Iks poručio da je njegov cilj bio da otvori dijalog sa građanima Francuske i da je ponosan što je to obećanje ispunjeno. Predsednica Narodne skupštine, Jael Bron-Pive, izjavila je da je parlament „dorastao zadatku“ i da je ovo najduža skupštinska rasprava još od osamdesetih godina prošlog veka.
Predsednik Senata, Žerar Larše, i premijer Sebastijen Lekorni najavili su da će zatražiti ocenu ustavnosti zakona, a Ustavni savet ima rok od mesec dana da odluči o njegovoj usklađenosti sa francuskim Ustavom. Predlog zakona prvenstveno predviđa medicinski potpomognuto samoubistvo, što znači da pacijent, pod strogo definisanim uslovima, može dobiti i sam primeniti smrtonosni lek.
Samo osobe koje zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da same uzmu lek moći će da dobiju pomoć lekara ili medicinske sestre. Pravo na ovu proceduru imaće punoletni francuski državljani ili osobe sa legalnim boravkom u Francuskoj, koji boluju od teške i neizlečive bolesti opasne po život, nalaze se u uznapredovaloj ili terminalnoj fazi bolesti, trpe nepodnošljive ili neotklonjive bolove, i zahtev podnose slobodnom voljom.
Zakonom je precizirano da psihička patnja sama po sebi neće biti dovoljan osnov za odobravanje medicinski potpomognutog okončanja života. Takođe, osobe sa teškim psihijatrijskim poremećajima ili neurodegenerativnim bolestima, poput Alchajmerove bolesti, neće imati pravo na ovu proceduru. Zahtev će podnositi sam pacijent, a medicinski tim biće dužan da ga razmotri u roku od 15 dana. Nakon najmanje dva dana perioda za razmišljanje, pacijent će morati da potvrdi svoju odluku.
Ukoliko zahtev bude odobren, pacijent će moći da primeni lek u vreme i na mestu koje sam izabere, uključujući sopstveni dom ili zdravstvenu ustanovu, uz prisustvo članova porodice ili drugih bliskih osoba, ako to želi. Lekar ili medicinska sestra biće dužni da na dan primene potvrde da pacijent i dalje želi da sprovede svoju odluku i da ostanu u njegovoj blizini u slučaju komplikacija. Sve troškove procedure pokrivaće francuski sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina građana Francuske podržava legalizaciju medicinski potpomognutog okončanja života, a podrška toj ideji raste tokom poslednje dve decenije. Udruženje za pravo na dostojanstvenu smrt ocenilo je da će zakon omogućiti ljudima da „slobodno i potpuno svesno odluče da okončaju nepodnošljivu patnju“. S druge strane, protivnici upozoravaju da bi ovaj zakon mogao da izvrši pritisak na starije osobe, teško obolele i osobe sa invaliditetom.
Ovaj zakon predstavlja značajan korak u debati o eutanaziji i pravima pacijenata u Francuskoj, a očekuje se da će otvoriti nova pitanja i izazove u društvenom i pravnom kontekstu, kao i da će dovesti do daljih rasprava o etici i medicinskim praksama u oblasti završetka života.
