Rast cena goriva u Francuskoj dodatno opterećuje građane i privredu, a posebno su pogođeni oni koji svakodnevno zavise od automobila, poput radnika u ruralnim krajevima i malih preduzetnika. O aktuelnoj situaciji i posledicama energetske krize za Euronews Srbija govorio je politikolog i dopisnik Newsmaxa iz Francuske, Nikola Letić.
Cene goriva u Francuskoj značajno su porasle u poslednjem periodu. „U Francuskoj, kao i u većini drugih zemalja, došlo je do rasta cena na pumpama. Cene su porasle između 15 i 35 centi u proseku, u zavisnosti od vrste goriva, a najviše je poskupeo dizel. Na pojedinim pumpama, posebno na autoputevima, gorivo se može naći i po ceni od 2,20 evra i više“, navodi Letić.
Ove više cene izazvale su dodatnu zabrinutost među građanima. Prema njegovim rečima, to je dovelo do određenih gužvi na pumpama, jer je postojala bojazan od nestašica. Ipak, do toga nije došlo, jer Francuska ima dobro snabdevanje gorivom. Ipak, građani se žale na visoke cene i traže od vlade da hitno reaguje.
Letić upozorava i na šire ekonomske posledice rasta cena energenata. „Zbog poskupljenja benzina i dizela moguće je da inflacija poraste za dodatnih jedan odsto, što bi moglo da dovede do daljeg rasta cena osnovnih životnih namirnica. To posebno zabrinjava najugroženije slojeve društva. Rast cena najviše pogađa poljoprivrednike, mala i mikro preduzeća, kao i građane koji žive van urbanih sredina. Najviše su pogođeni oni koji svakodnevno moraju da putuju na posao, posebno u ruralnim krajevima i predgrađima velikih gradova. Oni od vlade očekuju konkretne mere, ali za sada nema panike među stanovništvom“, zaključuje on.
Francuska vlada je izašla sa čitavim nizom mera, kako i da su danas najavili dodatne. Pod pritiskom su, kako Letić kaže, javnosti da reaguju i možda su reagovali više od nekih drugih zemalja Evropske unije, poput Nemačke. Glavna mera je zamrzavanje cena goriva na do dva evra po litru, što uglavnom poštuje većina velikih distributera. Oni koji to ne poštuju biće predmet oko 2.000 kontrola koje je najavilo ministarstvo trgovine. Međutim, zahtev za smanjenje poreza i akciza nije prihvaćen.
„Postojali su zahtevi da Francuska smanji takse i akcize na gorivo, ali je ministarstvo finansija to odbilo uz obrazloženje da bi to moglo da ugrozi budžetski sistem, jer Francuska već ima visok deficit, oko pet odsto BDP-a. Umesto toga, odlučeno je da se akcize i porezi zamrznu na februarski nivo u narednih šest meseci“, ističe Letić.
Dodatne mere su usmerene na najugroženije sektore: „Doneta je i odluka da se pomogne najugroženijima – poljoprivrednici će dobiti dodatni povrat od oko četiri centa, a ribari oko 20 centi po litru goriva. Takođe, izdvojeni su posebni fondovi za najugroženije regione i departmane, a očekuju se i dodatne mere za sektor građevinarstva“.
Ipak, Letić naglašava da ključni zahtevi građana i opozicije neće biti ispunjeni. Građani i opozicija traže smanjenje poreskih opterećenja, koja čine više od 50 odsto cene goriva, ali, prema njegovim rečima, do toga neće doći jer bi to dodatno povećalo budžetski deficit, što vlada ne može da dozvoli.
Govoreći o samitu ministara spoljnih poslova G7 održanom u blizini Pariza, Letić navodi da su poruke američke strane bile usmerene na veću podršku saveznika. „Marko Rubio je došao sa više poruka, pre svega da podstakne saveznike da podrže Sjedinjene Američke Države na Bliskom istoku. Poručio je da Amerika ne može sama da snosi odgovornost za svetsku bezbednost i snabdevanje energentima, posebno imajući u vidu značaj Ormuskog moreuza za Evropu i Aziju“, kaže Letić.
On dodaje da postoji i određena kontradikcija između diplomatskih poruka i situacije na terenu. „Iako se govori o napretku u pregovorima sa Iranom, koji se vode preko posrednika i mogli bi biti završeni u naredne dve sedmice, istovremeno vidimo pojačano prisustvo američke vojske u regionu“, naglašava Letić.
Evropske zemlje, međutim, imaju drugačiji pristup. Letić kaže da Evropljani ne mogu u potpunosti da odgovore na zahteve američkog državnog sekretara. Njihov fokus je više na Ukrajini, i očekuju veći angažman SAD na tom planu.
Kada je reč o nedavnim izborima u Evropi, Letić ocenjuje da međunarodne krize nisu imale presudan uticaj na birače. „Kriza na Bliskom istoku nije značajno uticala na izbore u Francuskoj i Nemačkoj. U Francuskoj su dominirale teme poput bezbednosti, imigracije i životnog standarda, dok je spoljna politika bila u drugom planu. Slično je bilo i u Nemačkoj“, navodi on.
