SPECIJALNO državno tužilaštvo Crne Gore pokrenulo je istragu protiv bivšeg premijera Mila Đukanovića na osnovu krivične prijave koju je podneo Momo Koprivica, potpredsednik Vlade za politički sistem, pravosuđe i antikorupciju. Ova prijava se odnosi na dodelu koncesije za mini hidroelektranu (MHE) Bistrica firmi BB Hidro. Potpredsednik Koprivica je, prema saopštenju iz njegovog kabineta, dostavio originalnu dokumentaciju i zapisnike sa sednica Vlade kao deo krivične prijave.
U prijavi se navodi da je Đukanović omogućio svom sinu, Blažu Đukanoviću, da zaključi ugovor o koncesiji, čime je prekršen član 14 Zakona o sprečavanju korupcije. Ovaj član propisuje da javni funkcioneri ne mogu sklapati ugovore sa pravnim licima u kojima imaju privatni interes. Ova situacija postavlja pitanje zakonitosti ugovora koji je potpisan sa firmom BB Hidro, s obzirom na to da je Đukanović bio na čelu Vlade u vreme zaključenja tog ugovora.
Prema informacijama iz saopštenja, MHE Bistrica Lipovska je do januara 2025. godine ostvarila proizvodnju električne energije od 8.933.070 kWh i prihod od 964.339 evra bez PDV-a, što ukazuje na mogućnost zloupotrebe koja je dovela do značajne imovinske koristi za Đukanovića i njegovu porodicu.
Ova situacija nije samo slučaj pojedinačnog ugovora, već simbolizuje višedecenijsku praksu nekažnjivosti političkih elita koje su privatizovale državne resurse i institucije. U saopštenju se naglašava da niko, uključujući bivše političke vođe, ne sme biti iznad zakona. Građani imaju pravo da znaju kako su unosni državni ugovori završavali u rukama rodbine onih koji su ih potpisivali.
Koprivica je takođe podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije kako bi se utvrdila povreda zakonskih odredbi, kao i Zaštitniku imovinsko-pravnih interesa i tužilaštvu, kako bi se utvrdila ništavost ugovora. Zakon o sprečavanju korupcije propisuje da se na ugovore zaključene suprotno njegovim odredbama primenjuju odredbe o ništavosti iz Zakona o obligacionim odnosima.
Ovaj slučaj se može posmatrati kao potencijalni prelomni trenutak u borbi protiv korupcije u Crnoj Gori, gde je mnogo godina vladala percepcija da su visoki zvaničnici nedodirljivi. U saopštenju se naglašava da borba protiv korupcije na visokom nivou ne može biti samo deklarativna, već zahteva konkretne akcije i procesuiranje onih koji su nekada uživali imunitet.
Koprivica je istakao da je ovaj slučaj prilika za prekid dugogodišnje prakse zloupotrebe vlasti, gde su privatni interesi pojedinaca u vrhu vlasti preovladavali nad opštim interesima države i građana. U tom kontekstu, ovaj postupak može biti prvi korak ka stvaranju transparentnijeg i odgovornijeg sistema vlasti u Crnoj Gori.
Na kraju, ova situacija može imati dalekosežne posledice za budućnost političkog i pravnog sistema u Crnoj Gori. Uzimajući u obzir sve što se desilo, važno je da institucije rade svoj posao i da se osigura da se pravda sprovodi bez obzira na politički status ili prethodne zasluge pojedinaca. Građani Crne Gore imaju pravo da očekuju odgovornost i transparentnost od svojih lidera, a ovaj slučaj može poslužiti kao primer da je borba protiv korupcije moguća.
