Danas će Sud Evropske unije doneti odluku o tome da li je Evropska komisija imala pravo da odbije zahtev za objavljivanje tekstualnih poruka koje su razmenili predsednica Komisije Ursula fon der Lajen i izvršni direktor kompanije „Fajzer“ Albert Bourla uoči potpisivanja ugovora o nabavci vakcina protiv koronavirusa. Ova tužba je podneta od strane lista New York Times i njegove dopisnice Matine Stevis-Gridnef, koja tvrdi da je došlo do kršenja pravila transparentnosti nakon što je Komisija odbila da dostavi tražene poruke.
U aprilu 2021. godine, novinarka je otkrila da su Fon der Lajen i Bourla razmenjivali SMS poruke pre nego što je došlo do sklapanja ugovora o vakcinama. Sledeće godine je zatražila pristup svim tekstualnim porukama koje su razmenili između 1. januara 2021. i 11. maja 2022, pozivajući se na zakonsko pravo na pristup javnim dokumentima EU. Međutim, Komisija je odbila njen zahtev, što je dovelo do toga da slučaj bude iznesen pred Evropski sud pravde uz podršku New York Timesa.
Prema informacijama koje je objavio New York Times, direktan kontakt između Fon der Lajen i Bourla bio je ključan za postizanje dogovora o kupovini vakcina u EU, što je iznosilo više milijardi evra u vreme vrhunca pandemije. U proleće 2021. godine, Komisija je u ime 27 država članica EU zaključila ugovor vredan do 35 milijardi evra za 1,8 milijardi doza vakcina.
Kada je Komisija odbila da dostavi tražene poruke, tvrdila je da ne poseduje takve dokumente. Način na koji se Komisija ophodila prema ugovorima o vakcinama izazvao je brojne kritike. Evropski ombudsman je 2022. godine oštro osudio odgovor Komisije na zahteve za pristup tekstovima, ističući potrebu za većom transparentnošću u radu institucija EU. Takođe, kabinet evropskog javnog tužitelja trenutno istražuje nabavku vakcina protiv koronavirusa u EU.
U odvojenom slučaju, Opšti sud EU je prošle godine presudio da Komisija nije omogućila pristup javnosti kupoprodajnim ugovorima za vakcine protiv koronavirusa. Na saslušanju 15. novembra 2023. godine, advokat New York Timesa, Bondin Klostra, optužio je Komisiju da je prekršila načela dobre uprave i komunikacije, ignorirajući važnost razmenjenih tekstualnih poruka.
S druge strane, advokat Komisije, Paolo Stancaneli, naveo je da razmenjene SMS poruke nisu bile deo pregovora o uslovima nabavke vakcina. Njegov odgovor je uključivao priznanje postojanja poruka, ali je istakao da se pregovori o ugovoru nisu odvijali putem SMS-a. Službe Komisije, koje su 2022. godine zatražile da pronađu te poruke, kontaktirale su kabinet Fon der Lajen, koji je izjavio da ne može da ih pronađe.
Ova afera izazvala je kontroverzu unutar institucija u Briselu. U januaru 2022. godine, Komisija je putem portparola najavila da razmatra ažuriranje svoje politike o pristupu dokumentima, ali nije pružila dodatne detalje o tom procesu. Očekuje se da će odluka Suda Evropske unije imati značajan uticaj na pitanja transparentnosti u radu institucija EU i na način na koji se građanima pruža uvid u ključne odluke koje se tiču javnog zdravlja i nabavke vakcina.
Kako se ovaj slučaj razvija, postavlja se pitanje koliko je važno da javnost ima pristup informacijama koje se odnose na ključne odluke donete u vreme krize, kao što je pandemija koronavirusa. Očekivanja su da će odluka Suda uticati na buduće prakse Komisije i njenu spremnost da deli informacije sa javnošću. Transparency je postala ključna tema u evropskoj političkoj areni, a ovaj slučaj može postaviti presedan za slične zahteve u budućnosti.
