U Nemačkoj, trenutna situacija u privredi može se uporediti sa klimakterijumom, jer se ekonomija suočava sa silaznim trendom. Međutim, zanimljivo je da se petina zaposlenih u zemlji, što je oko 11 miliona žena, takođe nalazi u menopauzi. Od tog broja, devet miliona žena je aktivno u radnoj snazi, što predstavlja značajan deo ukupnog broja zaposlenih u Nemačkoj, koja ima nešto više od 84 miliona stanovnika.
Prema podacima koje je iznela Andrea Rumler sa Visoke škole za ekonomiju i pravo u Berlinu, posledice menopauze godišnje koštaju Nemačku oko 9,5 milijardi evra, jer kompanije gube približno 40 miliona radnih dana usled simptoma koje žene doživljavaju tokom ovog perioda. Ova situacija je posebno važna za sektore gde radi veliki broj žena, kao što su zdravstvena i obrazovna služba, kao i komercijalne kancelarije, gde su žene dominantne.
Problemi koje žene doživljavaju tokom menopauze, uključujući nedostatak sna, teškoće s koncentracijom, migrene i umor, često se ne uzimaju u obzir u radnom okruženju. Mnoge žene se zbog stigme ne usuđuju da govore o svojim tegobama, što dodatno otežava situaciju. Istraživanje instituta Ifo pokazuje da trećina kompanija žali na nedostatak kvalifikovane radne snage, a stručnjaci upozoravaju da će se ova situacija pogoršati usled demografskih promena.
Za značajan broj žena, menopauza predstavlja tabu temu na radnom mestu. Više od polovine žena koje je Rumlerova anketirala izjavilo je da se o ovoj temi ne razgovara otvoreno. One često pate u tišini zbog straha od stigmatizacije ili neznanja o tome kako bi njihovi problemi mogli uticati na radnu sredinu. Zbog toga je edukacija u kompanijama od ključnog značaja, a poslodavci bi trebali biti svesni kako menopauza može uticati na radnu sposobnost njihovih zaposlenica.
U nekim sektorima, poput policije ili obrazovanja, žene se suočavaju sa dodatnim izazovima tokom menopauze. Na primer, policajke na terenu nemaju uvek pristup sanitarnim prostorijama, što može dovesti do neprijatnih situacija. S druge strane, nastavnici i negovatelji ne mogu lako napustiti svoj radni prostor kada im je potrebna pauza.
Da bi se poboljšala situacija, stručnjaci preporučuju fleksibilne modele radnog vremena i prilagodbu radnih procesa potrebama zaposlenih. Ovo može značajno poboljšati radnu sposobnost žena koje se suočavaju s simptomima menopauze. Na primer, omogućavanje lakšeg pristupa sanitarnim prostorijama može biti ključno za žene koje rade na terenu.
U istraživanju koje je sprovela Andrea Rumler, pokazalo se da su mnoge žene zbog menopauze smanjile radno vreme ili čak promenile poslove. Neke su se odlučile da ranije odu u penziju, ukoliko im to zakon omogućava. Ovi podaci ukazuju na to koliko menopauza može uticati na karijere žena.
Pozitivan primer dolazi iz Velike Britanije, gde je tema menopauze postavljena na viši nivo, čak i u parlamentu. Uvedeno je savetovanje o menopauzi kao obavezan deo sistematskih pregleda, što pokazuje napredak u svesti o ovom pitanju. Više od 7.800 organizacija u Britaniji potpisalo je obavezu da pruže podršku ženama u menopauzi.
Nasuprot tome, anketa iz 2024. godine pokazuje da 63% poslodavaca u Nemačkoj i dalje smatra menopauzu privatnom temom, a 74% kompanija nema nikakve mere za podršku ženama u toj životnoj fazi. Samo 7% njih izjavilo je da čini mnogo kako bi pružilo podršku.
Kako bi se situacija poboljšala, kompanije bi trebale prepoznati značaj ovih pitanja i početi aktivno da rade na stvaranju podržavajuće atmosfere za svoje zaposlene. Samo kroz otvorenu komunikaciju i edukaciju o menopauzi, moguće je smanjiti stigmu i poboljšati uslove rada za mnoge žene koje se suočavaju sa ovim izazovima.
