Starosna granica za prelazak vojnih obveznika u rezervne sastave u Finskoj je nedavno povećana sa 50 na 65 godina, što je objavio finski javni servis Ile. Ova promena predstavlja značajan korak u reformi finske vojne strukture i strategije odbrane, s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije u regionu.
Prema procenama finskog Ministarstva odbrane, očekuje se da će do 2031. godine u rezervnom sastavu finske vojske biti skoro milion ljudi. Ova brojka ukazuje na to da Finska planira da ojača svoje vojne resurse i sposobnosti, u svetlu povećanih pretnji u Evropi.
Trenutna starosna granica od 50 godina odnosi se na redovne vojnike, dok se oficiri i podoficiri povlače u rezervni sastav sa 60 godina. Uvođenje nove starosne granice od 65 godina primenjivaće se samo na one koji ispunjavaju uslove za vojnu službu, čime se dodatno naglašava važnost vojnog oblikovanja i jačanja rezervnog sastava.
Premijer Finske, Petteri Orpo, nedavno je istakao da „Rusija ostaje pretnja danas, sutra i u doglednoj budućnosti“. Ove reči dolaze u svetlu aktuelnih događaja u Ukrajini i rastuće zabrinutosti zbog ruskih vojnih aktivnosti u regionu. Orpo je, na samitu zemalja članica „istočnog krila“ Evropske unije, naglasio da je „bliže nego ikad“ okončanje rata u Ukrajini, ali je takođe upozorio da nema znakova koji bi sugerisali da Rusija zaista želi mir.
Odluka finske vlade o povećanju starosne granice za prelazak u rezervu može se posmatrati kao deo šire strategije jačanja nacionalne odbrane. Finska je već poznata po svom snažnom vojnom sistemu i obaveznom vojnom služenju, a ovaj potez će omogućiti da se veći broj iskusnih vojnika zadrži u aktivnoj vojnoj strukturi duže vreme.
Osim toga, finska vojska se suočava sa izazovima u vezi s modernizacijom svojih snaga i opreme. Kako se situacija u Evropi menja, tako se i potrebe za vojnom obukom i spremnošću takođe menjaju. Povećanje starosne granice može pomoći u održavanju stabilnosti u rezervnom sastavu i pružiti dodatne resurse u slučaju potrebe.
Finska je takođe pokazala spremnost za saradnju sa susednim zemljama i NATO-om na unapređenju regionalne bezbednosti. Ova strategija je posebno važna s obzirom na to da se geopolitička situacija u Evropi postepeno menja, a pretnje od strane Rusije postaju sve očiglednije.
U svetlu ovih promena, finska vlada takođe naglašava važnost civilnog društva u podršci vojnim naporima. Uključivanje građana u vojne aktivnosti i podsticanje patriotizma može doprineti jačanju nacionalne bezbednosti.
U zaključku, povećanje starosne granice za prelazak vojnih obveznika u rezervne sastave može se smatrati ključnim korakom u jačanju finske vojske i njenoj sposobnosti da odgovori na sve veće izazove u regionu. S obzirom na trenutnu situaciju sa Rusijom i ratom u Ukrajini, jasno je da Finska mora ostati budna i spremna da se suoči sa svim potencijalnim pretnjama. Ova odluka neće samo osigurati veću dostupnost resursa, već će takođe poslati jasnu poruku o posvećenosti finske vlade očuvanju mira i stabilnosti u regionu.
