Veštačka inteligencija (VI) postaje sve prisutnija u svakodnevnom životu, ali sa njenim razvojem pojavili su se i novi oblici finansijskih prevara, smatraju stručnjaci za visokotehnološki kriminal i informacione tehnologije. Saša Živanović, stručnjak za ovaj tip kriminala, ukazuje na to da su najčešće žrtve prevara stariji sugrađani. Alati koje prevaranti koriste su toliko napredni da je gotovo nemoguće prepoznati razliku između pravog i generisanog glasa.
Stefan Jančić, stručnjak za informacione tehnologije, dodaje da emocije mogu biti ključne u prepoznavanju prevaranata. Oni naglašavaju važnost informisanja javnosti o ovim prevarama, posebno zbog toga što je teško razlikovati VI od stvarnog glasa.
Jedan od najnovijih oblika prevare uključuje korišćenje VI za imitaciju glasova bliskih članova porodice, što posebno pogađa starije osobe. U tim situacijama, prevaranti se predstavljaju kao članovi porodice i traže hitne novčane transfere, navodeći da su u životnoj opasnosti.
Živanović ističe da su ove prevare postale veoma sofisticirane i da se često koriste „deep fake“ tehnologije koje mogu izazvati paniku i osećaj hitnosti kod žrtava. „Ne morate biti tehnološki pismeni da biste izveli ovakvu prevaru,“ objašnjava on, dodajući da se takve prevare mogu izvesti čak i bez skupe opreme ili specijalizovanog znanja.
Stručnjaci upozoravaju da postoje alati koji mogu imitirati različite tonove glasa, kao što su šapat ili bes, a takođe mogu prikazivati i pravi broj telefona kako bi povećali verodostojnost poziva. Živanović savetuje da, ako primite ovakav poziv, ne treba odmah paničiti. Preporučuje da se postavi kontrolno pitanje, kao što je „Koja ti je bila omiljena učiteljica?“ ili „Kako se zvao tvoj prvi ljubimac?“, što je informacija koja obično nije dostupna na društvenim mrežama.
Jančić takođe naglašava da je teško razlikovati VI generisani glas od pravog, posebno za starije osobe koje možda imaju problema sa sluhom. Ove nijanse u intonaciji mogu im promaći, što ih čini lakšim metama za prevarante. Preporučuje da se koristi porodična lozinka ili kontrolno pitanje koje nije lako dostupno javnosti.
U svetlu ovih prevara, važno je da stariji građani, kao i svi ostali, budu informisani o potencijalnim rizicima i da budu oprezni prilikom komunikacije putem telefona. Potrebno je da se svi edukujemo o ovim pitanjima i razvijemo strategije za prepoznavanje sumnjivih poziva.
U svetu gde je tehnologija napredovala do tačke da može imitirati ljudski glas i emocije, ključno je održati svest o mogućim prevarama. Stručnjaci preporučuju da se uvek proveri identitet osobe koja poziva pre nego što se izvrši bilo kakva novčana transakcija ili podela ličnih informacija.
U zaključku, veštačka inteligencija, iako donosi mnoge prednosti, takođe predstavlja i nove izazove u pogledu bezbednosti i privatnosti. Edukacija i informisanje javnosti o ovim prevarama su od suštinskog značaja kako bi se umanjio njihov uticaj i zaštitili potencijalne žrtve. U ovom digitalnom dobu, svako od nas mora biti na oprezu i razvijati kritičko razmišljanje kako bi se zaštitio od prevara koje se koriste savremenim tehnologijama.
