Finansijska nezavisnost postaje glavni prioritet mladih u Nemačkoj. Istraživanje Međunarodnog univerziteta (IU) pokazuje da pripadnici generacije Z imaju drugačiji pogled na novac i rad u odnosu na starija pokolenja. Prema anketi, čak 66,7% mladih uzrasta od 16 do 30 godina navodi finansijsku slobodu kao najvažniji cilj. U ukupnoj populaciji, ovaj procenat iznosi 58,9%. Drugi važan prioritet za 51% mladih ispitanika je adekvatna priprema za penziju.
Među ključnim ciljevima ispitanika su i ostvarenje ličnih želja, poput putovanja, što priželjkuje 41,8% anketiranih, kao i mogućnost ranijeg napuštanja tržišta rada, što je prioritet za 31,8% ispitanika. Tradicionalni pristup, koji podrazumeva zaposlenje na puno radno vreme do starosne penzije sa 67 godina, više nije glavni cilj, naglašava autor studije Johan Troj.
Za pripadnike generacije Z, novac nije samo sredstvo za preživljavanje – plaćanje računa, hrane i stanovanja – već alat za slobodu i kontrolu nad sopstvenim životom. Ova generacija je odrasla u digitalnom svetu, što im daje prednost u snalaženju u savremenim finansijskim okruženjima.
Društvene mreže imaju značajan uticaj na finansijsko ponašanje generacije Z. Prema podacima, 21% mladih priznaje da donosi finansijske odluke pod uticajem onlajn sadržaja, što je dvostruko više nego u generaciji X, gde taj procenat iznosi 10%. Ovaj fenomen može se pripisati sveprisutnom prisustvu tehnologije i informacija koje su lako dostupne mladima.
Međutim, generacija Z takođe se suočava s brojnim izazovima. Strah od budućnosti je izražen, s obzirom na to da 56,3% anketiranih strahuje za ekonomsku situaciju u Nemačkoj. Takođe, 49,7% mladih navodi da brine o mogućem siromaštvu u starosti. Inflacija, neizvesnost u vezi s penzijama i strah od pada životnog standarda su glavni faktori stresa u vezi s finansijama, dodaje Johan Troj.
Generacija Z, koja obuhvata osobe rođene između 1996. i 2012. godine, odlikuje se karakteristikama odrastanja uz internet i pametne telefone. Ova generacija se često naziva „zumeri“ (eng. zoomers) i poznata je po svojoj sposobnosti da se brzo prilagodi novim tehnologijama i trendovima.
U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje kako će se tržište rada prilagoditi potrebama i željama mladih. Mnogi mladi ljudi sve više teže fleksibilnim oblicima zaposlenja i alternativnim izvorima prihoda, kao što su freelance poslovi i preduzetništvo. Ovaj trend može značajno promeniti način na koji se radna snaga organizuje i kako se poslodavci odnose prema mladim zaposlenima.
U zaključku, finansijska nezavisnost i sloboda postaju ključni prioriteti za generaciju Z u Nemačkoj. Njihov pristup novcu i radu se značajno razlikuje od prethodnih generacija, a ovo može imati dalekosežne posledice na ekonomiju i tržište rada. S obzirom na to da se suočavaju s brojnim izazovima, važno je da društvo i institucije prepoznaju i podrže njihove ambicije i potrebe kako bi se stvorilo održivo i prosperitetno okruženje za buduće generacije.
