Direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Karl, izjavio je danas da je film „Supermen“, reditelja i scenariste Džejmsa Gana, politički angažovan i da glavni negativac Leks Lutor podseća na američkog milijardera Ilona Maska. Karl je za Tanjug naglasio da Supermen funkcioniše kao univerzalni policajac koji deluje van okvira američke politike, ističući da po estetici više podseća na Marvel nego na Di-Si komiks.
Prema njegovim rečima, Gan je u filmu prikazao Supermena koji se meša u međunarodne odnose i pravo, istovremeno sprečavajući invaziju jedne zemlje na drugu. Iako u filmu nema direktne reference na Srbiju, Karl je napomenuo da glumac iz Hrvatske, Zlatko Burić, govori nekadašnjim srpskohrvatskim jezikom, te da Srbija nije predstavljena kao „loš momak“. Ovo može ukazivati na to da je film savremen i da se bavi aktuelnim globalnim pitanjima.
Karl je takođe istakao da je jezik kojim Burić govori svojevrsna metafora koja se ne može direktno povezati sa aktuelnim sukobima poput rata u Ukrajini ili sukoba između Izraela i Gaze. Umesto toga, Gan se opredelio za izmišljenu zemlju Boraviju, koja je napala neku zemlju sa nazivom koji podseća na bivšu sovjetsku republiku, što može biti aluzija na stvarne sukobe u svetu.
U razgovoru o finansijskim aspektima filma, Karl je podelio mišljenje o filmu „Formula 1“ sa Bredom Pitom i Havijerom Bardemom, ističući da je uspeo da zaradi pristojnu svotu, ali nije dostigao cifru koju je mogao pre izbijanja pandemije koronavirusa. On je primetio da u Americi padaju brojke gledanosti, jer su gledatelji postali lenji i više čekaju da filmove gledaju na streaming platformama. Kao primer, naveo je da je film „Policajac sa Beverli Hilsa 4“ objavljen na Netfliksu, a nije ni ušao u bioskope.
Kada je reč o srpskom repertoarskom filmu, Karl je rekao da bi bilo ohrabrujuće da prosečan film ima oko 100 hiljada gledalaca. Prošle godine, prosek se kretao oko 70-80 hiljada po filmu, dok bi dostizanje sto hiljada gledalaca po domaćem filmu moglo otvoriti vrata za neke izuzetne projekte koji bi mogli ostvariti i do 500 hiljada gledalaca.
Karl se podsetio da su u Jugoslaviji filmovi poput „Tesna koža“ dostizali dva miliona gledalaca, od čega je nekoliko stotina hiljada bilo u Beogradu. Takođe je naveo da je film „Zona Zamfirova“ imao preko milion gledalaca, kao i „Toma“, koji je takođe dostigao sličan uspeh.
Govoreći o predstojećim filmskim festivalima, Karl je izrazio zadovoljstvo što će Festival evropskog filma Palić otvoriti film „Sedef-magla“ nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića. Ovaj film je ranije bio planiran za otvaranje festivala koji se nije održao, te ostaje da se vidi kako će se to razvijati.
Karl je takođe komentarisao mogućnost održavanja Festivala u septembru, naglašavajući važnost kontinuiteta festivala i brze realizacije programa. Istakao je da će festival teško oporaviti ukoliko se ne organizuje kako bi povratio publiku.
Kao poslednju temu, Karl je prokomentarisao odluku Udruženja filmskih glumaca Srbije da ovog leta ne organizuju Filmske susrete u Nišu, naglašavajući da je to zajednički poduhvat i da bi trebalo da se sastanu i razmotre budućnost festivala. U ovom trenutku, čini se da je budućnost filmske industrije u Srbiji na raskrsnici, sa brojnim izazovima koji će oblikovati njen dalji razvoj.
