Viši sud u Novom Sadu doneo je odluku da obustavi krivični postupak protiv šest osoba, od ukupno trinaest optuženih, u vezi sa padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Ova odluka značajno je oslabila optužnicu koju je podiglo Više javno tužilaštvo, jer je potvrđeno da tužilaštvo nije imalo nijedan dokaz protiv ovih optuženih. Sud je u svojim obrazloženjima naglasio da nije postojala osnovana sumnja u izvršenje krivičnih dela, što dodatno ukazuje na ozbiljne nedostatke u radu tužilaštva.
Napominje se da je Viši sud tri puta odbio zahteve tužilaštva da se odredi pritvor bivšem ministru saobraćaja, Goran Vesiću. Prvi put je pritvor ukinut 27. novembra 2024. godine, a sud je ponovo odbio zahtev za pritvor 31. decembra 2024. i 9. januara 2025. godine. U svim ovim odlukama, sud je istakao da tužilaštvo nije priložilo dokaze koji bi ukazivali na postojanje osnovane sumnje da je Vesić izvršio krivično delo, niti da su njegove radnje imale uzročno-posledičnu vezu sa padom nadstrešnice.
Kada je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv 13 osoba, uključujući Vesića, sud je još jednom istakao da nema osnova sumnje da je Vesić izvršio krivično delo. Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je ovu odluku 17. januara 2025. godine, ponovo naglašavajući nedostatak dokaza.
Ova situacija je izazvala brojne kritike na račun novosadskog Višeg javnog tužilaštva, koje je tokom istrage delovalo površno i bez dovoljno dokaza. U odluci Višeg suda od 12. marta 2025. godine, optužnica je vraćena tužilaštvu na dopunu, sa zahtevom da se precizno navedu zakonski propisi koji su prekršeni i da se utvrdi uzrok pada nadstrešnice. Sud je zatražio da se navede koja su tačno pravila prekršena i kako su delovanja osumnjičenih povezana sa incidentom.
Više javno tužilaštvo reagovalo je javnim saopštenjima u kojima je kritikovalo odluke Višeg suda, što je neobično u praksi srpskog pravosuđa. Tužilaštvo je, uprkos vraćanju optužnice, nastavilo da insistira na svojoj verziji događaja, pokušavajući da javnosti predstavi sliku da imaju dovoljno dokaza za suđenje.
Nakon pet meseci dodatne istrage, tužilaštvo je ponovo podiglo optužnicu, ali je utvrđeno da su suštinski samo prepisali prethodnu verziju bez značajnijih dokaza ili novih informacija. Viši sud je ponovo odbio optužnicu, što je dodatno dodatno osramotilo tužilaštvo.
Ovaj slučaj otvara mnoga pitanja o profesionalizmu i integritetu novosadskog tužilaštva. Kritike su usmerene na tužioce Branislava Lepotića i Slobodana Josimovića, koji su optuženi za neadekvatno vođenje istrage. Postavlja se pitanje kako su mogli da propuste ključne dokaze i zašto su ignorisali svedočenja i izveštaje koja bi mogla da pomognu u razjašnjavanju slučaja.
U svetlu ovih događaja, poziva se na odgovornost tužilaca da se izjasne o svojim postupcima i da odgovore na brojna pitanja koja se postavljaju u javnosti. Takođe, postoji zabrinutost da bi ovakvo ponašanje moglo da dovede do daljih pravnih posledica za tužioce, uključujući moguće optužbe za kršenje zakona.
Ovaj slučaj pokazuje potrebu za reformom u pravosudnom sistemu Srbije, kako bi se obezbedila efikasna i pravedna istraga, kao i transparentnost u radu tužilaštva. S obzirom na ozbiljnost situacije, od tužilaštva se očekuje da preuzme odgovornost za svoje postupke, a od javnosti se traži da prati razvoj ovog slučaja i zahteva pravdu za žrtve.
