Jožef Koriž Tisa, domaćin iz Feketića, pre deset godina je uvezao autohtone rase domaćeg bivola, balkanskog magarca i svinja mangulica i moravka iz Nacionalnog parka Hortobađ u Mađarskoj, koji je zaštićen kao svetska kulturna baština. Tisa je dobio dozvolu od Ministarstva poljoprivrede za uvoz ovih rasa s ciljem povećanja genetske banke u Srbiji. Iako se trudi da promoviše uzgoj ovih životinja, ističe kako je interesovanje među poljoprivrednicima i mladima slabo, čak i uz podsticaje koje Ministarstvo nudi.
Ministarstvo poljoprivrede daje značajne subvencije za uzgoj ovih autohtonih vrsta: 30.000 dinara po grlu za domaćeg bivola, 10.000 dinara za balkanskog magarca, a 12.000 dinara za svinje mangulice i moravke. Ipak, Tisa primećuje da je potrebna strpljivost i ulaganje dok posao ne počne da donosi profit, jer nijedna ozbiljna investicija ne donosi brze rezultate.
Tisa naglašava vrednost autohtonih rasa, posebno kada je reč o kvalitetu mesa. Meso mangulica i moravki je zdravije od mesa drugih rasa svinja, s visokim sadržajem proteina i niskim holesterolom. Takođe, moravke daju oko 10% više mesa u poređenju sa mangulicama. Domaći magarac, pored mesa, takođe pruža mlečne proizvode koji imaju višestruku namenu.
Jedan od razloga za slabo interesovanje za uzgoj ovih vrsta može biti duži period tova. Domaći bivol treba četiri do pet godina da dostigne težinu od 400 do 500 kilograma, dok su svinje mangulice i moravke za to potrebne između dve i tri godine, da bi dostigle težinu od 150 do 200 kilograma. Osim toga, žene moravki i mangulica su steone duže vreme, što dodatno otežava uzgoj.
Tisa se bavi i tovom i uvećanjem stada, a dodatnu vrednost stvara prerađevinama koje su organske i skuplje od konvencionalnih proizvoda. Životinje hrane organskim žitaricama koje proizvode bez upotrebe veštačkih đubriva. Zbog toga su proizvodi kao što su kulen, slanina, šunka, kobasica i čvarci skuplji.
Jedan od specifičnih proizvoda koji Tisa pravi je mocarela od mleka ženki bivola, koje sadrži 16% mlečne masti. Ženke daju po četiri do pet litara mleka dnevno u periodu od šest meseci, ali muža predstavlja veliki izazov, jer zahteva puno vremena i truda.
Iako je biznis solidan, Tisa smatra da je potrebno više strpljenja i ulaganja kako bi se postigao uspeh. U poslednje vreme, izazovi u stočarstvu postaju sve veći, a mnogi mladi ljudi ne žele da se upuste u ovu granu poljoprivrede zbog dugoročnih obaveza i neizvesnosti.
Uprkos teškoćama, Jožef Koriž Tisa nastavlja da se bavi uzgojem ovih autohtonih rasa, verujući u njihovu vrednost i potencijal. Njegov rad i trud pokazuju koliko je važno očuvati autohtone vrste i unaprediti stočarstvo u Srbiji. Ulaganjem u genetski materijal i promocijom zdravih proizvoda, Tisa se nada da će inspirisati druge poljoprivrednike da se uključe u slične projekte i doprinesu razvoju agrara u zemlji.
Autohtone rase, kao što su domaći bivol, balkanski magarac, mangulica i moravka, ne samo da imaju ekološku vrednost, već predstavljaju i važnu kulturnu baštinu. Njihov uzgoj može doprineti očuvanju biodiverziteta i pružiti zdravije alternative potrošačima, što je sve važnije u današnjem svetu.
