Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je važnu odluku koja se tiče potencijalnog korišćenja zvučnog oružja tokom demonstracija u Beogradu. U okviru slučaja „Đorović i drugi protiv Srbije“, sud je delimično usvojio zahteve podnosilaca i izdao privremenu meru kojom se Vladi Srbije nalaže da spreči upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana, osim u svrhe komunikacije. Ova odluka dolazi usred povećanih tenzija i protesta u zemlji, a posebno se odnosi na događaje koji su se odigrali 15. marta 2025. godine.
Sud je u svojoj odluci naveo da nije zauzeo stav o tome da li je zvučno oružje zaista korišćeno tokom protesta u Beogradu, ali je istakao zabrinutost podnosilaca zahteva o mogućoj upotrebi ovakvih sredstava na budućim demonstracijama. Ova odluka ima potencijalno značajan uticaj na način na koji vlasti upravljaju okupljanjima i protestima, posebno u svetlu sve većih pritisaka na ljudska prava i slobodu okupljanja.
U saopštenju suda naglašeno je da privremena mera ne prejudicira konačni ishod predstavke koju bi podnosioci zahteva mogli da iznesu. Ova odluka dolazi u trenutku kada se u Srbiji sve više govori o ljudskim pravima i načinu na koji vlasti reagiraju na javne proteste. Protesti su često praćeni kritikama na račun vlasti, a upotreba zvučnog oružja dodatno podiže tenzije i može dovesti do eskalacije sukoba između demonstranata i policije.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je bila svedok brojnih protesta, a mnogi od njih su bili usmereni protiv vlade i njenog načina vođenja politike. U tom kontekstu, upotreba zvučnog oružja ili drugih sredstava kontrole demonstracija postavlja ozbiljna pitanja o poštovanju ljudskih prava i slobodi okupljanja. Organizacije za ljudska prava, kao i mnogi građani, izrazili su zabrinutost zbog potencijalnog nasilja i represije koja može proizaći iz takvih mera.
Zvučno oružje, koje se koristi za kontrolu crowd-a, može izazvati ozbiljne fizičke i psihičke posledice po ljude. U prošlosti su se pojavili izveštaji o povredama koje su prouzrokovane ovim sredstvima, što dovodi u pitanje njihovu legalnost i etičnost. U tom smislu, odluka Evropskog suda za ljudska prava može se shvatiti kao korak ka zaštiti ljudskih prava i sloboda u Srbiji.
Ova odluka se takođe može posmatrati kao deo šireg trenda u Evropi, gde se sve više pažnje posvećuje pitanjima ljudskih prava i upotrebi policijske sile. Mnoge evropske zemlje su se suočile sa kritikama zbog načina na koji su reagovale na proteste, a odluke slične ovoj mogu postaviti presedan za buduće slučajeve i uticati na politiku i praksu u drugim zemljama.
U svetlu ove odluke, Vlada Srbije će morati da preispita svoje strategije u vezi sa upravljanjem demonstracijama i upotrebom sredstava za kontrolu crowds-a. Takođe, važno je da vlasti ostanu otvorene za dijalog sa građanima i organizacijama za ljudska prava kako bi se osiguralo da se prava svih pojedinaca poštuju i štite.
U zaključku, odluka Evropskog suda za ljudska prava predstavlja značajan korak ka zaštiti ljudskih prava u Srbiji. Dok se zemlja suočava sa izazovima u vezi sa protestima i kontrolom javnog reda, važno je da se osigura da se ljudska prava i slobode ne ugrožavaju, a da se istovremeno omogućava građanima da izraze svoje stavove i zahteve.
