Evropski sud pravde donio je presudu kojom se nalaže Malti da ukine svoj kontroverzni program „zlatnih pasoša“, koji omogućava bogatim strancima da steknu malteško državljanstvo uz određene investicije. Ova odluka dolazi nakon tužbe koju je Evropska komisija podnela 2022. godine, a koja se odnosi na program koji je omogućavao stranim državljanima da dobiju pasoš i pravo na život i rad u bilo kojoj zemlji EU u zamenu za investiciju od oko milion evra.
U presudi se navodi da iako svaka država članica ima pravo da odlučuje o dodeljivanju i oduzimanju državljanstva, malteški program podriva osnovne principe međusobnog poverenja među članicama EU. Sud je istakao da dodeljivanje državljanstva, a samim tim i evropskog državljanstva, ne može biti zasnovano na komercijalnim transakcijama, kao što su unapred određene uplate ili investicije.
Ova praksa, prema mišljenju suda, ne omogućava uspostavljanje neophodnog odnosa solidarnosti između države članice i njenih građana, niti osigurava međusobno poverenje među državama članicama. Sud je naglasio da je važno da se proces sticanja državljanstva zasniva na jasnim i pravednim kriterijumima, a ne na finansijskim transakcijama koje mogu ugroziti integritet zajedničkog evropskog prostora.
Malta je u više navrata tvrdila da je njen program u skladu sa zakonima EU i da je pružila značajne ekonomske koristi zemlji. Međutim, nakon početka rata u Ukrajini, Malta je obustavila program za ruske i beloruske državljane, ali je nastavila da omogućava sticanje državljanstva građanima drugih zemalja.
Slučaj je stigao do Evropskog suda nakon godina pregovora o mogućim izmenama programa. Evropska komisija je započela postupak za povredu zakona protiv Malte u oktobru 2020. godine, smatrajući da program ne ispunjava standarde EU u pogledu dodeljivanja državljanstva.
Presuda Evropskog suda predstavlja značajan korak u pravcu jačanja pravila o dodeljivanju državljanstava u EU i može imati dalekosežne posledice ne samo za Maltu, već i za druge države članice koje razmatraju slične programe. Očekuje se da će ova odluka izazvati raspravu o etici i zakonitosti programa „zlatnih pasoša“, kao i o uticaju koji oni imaju na društvo i ekonomiju država članica.
Malta je do sada zarađivala značajne sume novca od ovog programa, a ukidanje istog može uticati na njen budžet i ekonomsku stabilnost. Takođe, ova odluka može podstaći druge države članice da preispitaju svoje programe dodeljivanja državljanstva i razmotre alternative koje su u skladu sa zakonodavstvom EU.
U kontekstu sve većih pritisaka na evropske države da regulišu svoje politike imigracije i državljanstva, ova presuda može poslužiti kao precedent za buduće odluke i može podstaći druge države članice da se usklade sa pravilima EU u vezi sa dodeljivanjem državljanstva.
U svetlu ovih događaja, očekuje se da će Malta preduzeti korake kako bi se uskladila sa odlukom suda i razvila novi sistem dodeljivanja državljanstva koji će biti u skladu sa zakonodavstvom EU. Time bi se osiguralo da se i dalje privlače investicije, ali na način koji neće ugroziti integritet evropskog prostora i međusobno poverenje među članicama.
Ova situacija takođe naglašava važnost praćenja i regulisanja programa koji se tiču dodeljivanja državljanstva kako bi se obezbedilo da oni služe interesima svih građana, a ne samo privilegovanih pojedinaca. U budućnosti, evropske države će morati pažljivo razmotriti svoje politike kako bi izbegle slične pravne izazove i osigurale sklad u okviru EU.
