Evropski poslanici su se večeras okupili na plenarnoj sednici u Strazburu kako bi raspravljali o Izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, čiji je autor izvestilac Tonino Picula. U ovom izveštaju naglašava se da bi tempo evrointegracija Srbije trebao zavisiti od konkretnih napredaka u oblasti vladavine prava, kao i od dijaloga sa Prištinom i usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Rasprava je zakazana za posle 20 ili 21 sat, s obzirom na to da su teme o napretku Turske, Srbije i Kosova dodate u dnevni red u poslednjem trenutku. Tokom rasprave, predstavnici političkih grupacija i poslanici koji se bave ovim regionima imaju samo dva ili jedan minut da iznesu svoje stavove o izveštaju. Obično koriste ovu priliku da govore o aktuelnoj političkoj situaciji u zemlji, u ovom slučaju u Srbiji.
Uvodnu reč će održati komesarka za proširenje Marta Kos, dok će Tonino Picula, kao autor izveštaja, izložiti glavne tačke. Očekuje se da će se glasanje o izveštaju održati sutra oko podneva. Kada bude izglasan, izveštaj će postati rezolucija koja nije pravno obavezujuća, ali će imati značajnu težinu kao zvanični dokument jedne evropske institucije. Ovaj izveštaj je već bio predmet rasprave kada je Picula podnosio svoj tekst, kao i kada je usvojen na Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta uz amandmane poslanika.
Izveštaj naglašava potrebu za opipljivim napretkom Srbije u ključnim oblastima, posebno u vladavini prava i dijalogu između Beograda i Prištine. Ove godine se prvi put u izveštaju pominju protesti i trenutna politička situacija u Srbiji, što ukazuje na rastuću zabrinutost Evropskog parlamenta o stanju demokratije i ljudskih prava u zemlji.
Iz Brisela je danas stigla informacija da je Srbija ispunila uslov za isplatu novca iz predfinansiranja Evropskog plana rasta u iznosu od 111 miliona evra, ali taj novac još uvek nije uplaćen. Portparol Evropske komisije za Euronews Srbija izjavio je da se trenutno radi na završnim proceduralnim koracima koji bi omogućili isplatu predfinansiranja što je pre moguće tokom 2025. godine. Ova informacija se poklapa sa sličnim odgovorima koje su novinari dobijali u prethodnim mesecima, kada su postavljali pitanja o statusu isplate.
Srbija je ispunila uslove za isplatu prve tranše novca, podnošenjem plana reformi koji je odobren od strane Brisela. Međutim, ostaje nejasno zbog čega novac još nije isplaćen. Naredne tranše novca biće dodeljene u skladu s napretkom Srbije u sprovođenju reformi, a Evropska komisija će vršiti ocenjivanje tih reformi.
Očekivanja su da će izveštaj imati značajan uticaj na buduće korake Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Sa jedne strane, naglašava se potreba za napretkom u oblasti vladavine prava i dijalogu, dok se s druge strane, pozivaju na veću pažnju prema unutrašnjim političkim previranjima koja bi mogla uticati na put Srbije ka EU.
U ovom kontekstu, izveštaj može poslužiti kao važan signal za srpske vlasti o potrebama i očekivanjima Evropske unije. Takođe, može pružiti okvir za dalju analizu i promišljanje o budućim koracima koje Srbija treba da preduzme kako bi se približila evropskim standardima i normama, a time i osnažila svoj položaj na putu ka evrointegracijama. Ova rasprava i izveštaj takođe ukazuju na sve veću potrebu za transparentnošću i odgovornošću u vladinim politikama, što će biti ključno za dalje napredovanje Srbije na evropskom putu.
