BRISEL – Evropski parlament (EP) izglasao je danas uvođenje veoma visokih carina na đubriva i određene poljoprivredne proizvode iz Rusije i Belorusije. Ova odluka dolazi kao deo šire strategije EU da se suoči sa pretnjama koje dolaze iz ovih zemalja, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i globalne bezbednosti hrane.
Mere koje su usvojene uključuju postepeno povećanje carina na određena đubriva na bazi azota, koja će rasti u naredne tri godine. Početne carine od 6,5 odsto će se povećati na skoro 100 odsto, što se očekuje da će potpuno zaustaviti trgovinu ovim proizvodima. Ova odluka predstavlja značajan korak prema smanjenju zavisnosti EU od ruske i beloruske poljoprivredne industrije, kao i dodatnu podršku Ukrajini koja se suočava sa ozbiljnim izazovima zbog rata.
Prema izjavama evropskih zvaničnika, cilj ovih mera je zaštita bezbednosti hrane u Evropskoj uniji, ali i smanjenje mogućnosti za finansiranje ratnih aktivnosti Rusije. U svetlu trenutne geopolitičke situacije, EU nastoji da ojača svoje ekonomske i bezbednosne pozicije, posebno kada je reč o ključnim resursima kao što su đubriva.
Ove mere su izazvale različite reakcije među zemljama članicama EU i unutar poljoprivredne zajednice. Dok neki smatraju da su ovakvi potezi neophodni za očuvanje bezbednosti hrane i smanjenje zavisnosti od neprijateljskih režima, drugi upozoravaju da bi to moglo dovesti do povećanja cena hrane i dodatnog opterećenja za poljoprivrednike.
Poljoprivrednici u EU su već pogođeni rastućim troškovima proizvodnje, a nova carinska politika može dodatno otežati njihovu situaciju. Mnogi se plaše da će visoke carine na đubriva dovesti do smanjenja prinosa i povećanja cena hrane na tržištu, što će se negativno odraziti na potrošače.
U prethodnim mesecima, Evropska unija je već uvela niz sankcija protiv Rusije, a ova nova mera je još jedan korak u tom pravcu. Sankcije su usmerene na sektore koji su ključni za rusku ekonomiju, uključujući energiju i poljoprivredu. Međutim, ovakvi potezi često dolaze s rizikom da se i evropski potrošači i poljoprivrednici suoče s posledicama.
Uvođenje visokih carina na đubriva i poljoprivredne proizvode iz Rusije i Belorusije dolazi u trenutku kada se EU suočava s problemima snabdevanja hranom zbog sukoba u Ukrajini. Ukrajina je jedan od vodećih svetskih izvoznika žitarica, a rat je prekinuo mnoge lance snabdevanja, što je dovelo do globalne krize u snabdevanju hranom.
Evropski zvaničnici ističu da je važno diversifikovati izvore snabdevanja hranom kako bi se smanjila zavisnost od pojedinih zemalja, posebno onih koje predstavljaju geopolitičku pretnju. U tom smislu, EU planira da poveća domaću proizvodnju hrane i podrži poljoprivrednike kako bi se smanjila ranjivost na globalnim tržištima.
Pored toga, očekuje se da će ove mere postaviti temelje za dugoročnu strategiju EU u oblasti poljoprivredne politike, koja će se fokusirati na održivost i otpornost u suočavanju s globalnim izazovima. U tom kontekstu, evropski lideri su naglasili važnost saradnje među članicama EU kako bi se pronašla rešenja koja će osigurati stabilnost i sigurnost snabdevanja hranom.
U narednom periodu, pažnja će biti usmerena na to kako će se ove carinske mere odraziti na tržište i kako će poljoprivrednici reagovati na nove izazove. EU će morati da balansira između sigurnosnih interesa i potreba svojih građana, a uspeh ovih mera zavisiće od sposobnosti da se pronađu alternativni izvori snabdevanja i ojača domaća proizvodnja hrane.
