BRISEL – Evropska komisija saopštila je danas da „duboko žali“ zbog odluke Sjedinjenih Američkih Država da uvede carine na uvoz iz Meksika i Kanade. Ovaj potez izazvao je zabrinutost u evropskim institucijama, koje smatraju da bi mogao značajno da poremeti globalnu trgovinu i stvori dodatne tenzije u međunarodnim odnosima.
U saopštenju Evropske komisije, prenosi Rojters, navedeno je da takva odluka može naškoditi ključnim ekonomskim partnerima SAD-a i stvoriti nepotrebnu nesigurnost u vreme kada je međunarodna saradnja važnija nego ikad. Ove carine, koje iznose 25 odsto, stavljaju dodatni pritisak na već napete trgovinske odnose između SAD-a i ostalih država, uključujući i članice Evropske unije.
Nove carine su stupile na snagu jutros, zajedno sa udvostručenjem carina na kinesku robu na nivo od 20 odsto. Ove mere predstavljaju deo šire strategije američkog predsednika Donalda Trampa da zaštiti domaću proizvodnju i smanji trgovinski deficit. Međutim, analitičari upozoravaju da bi ovakav pristup mogao dovesti do trgovinskog rata, što bi imalo dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju.
Sjedinjene Američke Države su već u prošlosti nametale slične mere, a trgovinski rat sa Kinom traje već nekoliko godina. Odluka o novim carinama na uvoz iz Meksika i Kanade dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD-a i ovih zemalja već bili napeti zbog različitih političkih i ekonomskih pitanja. Meksiko i Kanada su, kao članice USMCA (Sjedinjene Američke Države, Meksiko i Kanada Sporazum o slobodnoj trgovini), ključni partneri SAD-u, a ovakve mere mogu ozbiljno ugroziti ekonomske odnose.
Evropska unija je ranije izrazila zabrinutost zbog unilateralnih trgovinskih mera koje su u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. U saopštenju se navodi da je „važno da se sve strane vrate konstruktivnom dijalogu kako bi se izbegle daljnje eskalacije i pronašla rešenja koja su korisna za sve“.
Trgovinski analitičari smatraju da bi ove mere mogle značajno uticati na cene proizvoda i usluga u SAD-u, kao i da bi mogle izazvati lančane reakcije u drugim zemljama. Naime, povećanje carina može dovesti do poskupljenja uvozne robe, što bi na kraju moglo opteretiti američke potrošače, a istovremeno ugroziti i domaću ekonomiju.
Mnogi ekonomisti predviđaju da bi ovakve mere mogle negativno uticati na rast BDP-a SAD-a, kao i na tržište rada. Trgovinski ratovi često rezultiraju smanjenjem investicija i usporavanjem ekonomskog rasta. U isto vreme, kompanije koje zavise od međunarodne trgovine mogu se suočiti sa ozbiljnim izazovima u poslovanju, što dodatno komplikuje situaciju.
U međuvremenu, Meksiko i Kanada već su izrazili spremnost da reaguju na ove nove carine. Meksička vlada je najavila da će razmotriti mogućnost uvođenja recipročne zaštite, dok Kanadska vlada planira da se obrati Svetskoj trgovinskoj organizaciji kako bi zaštitila svoje interese. Stručnjaci smatraju da je ovakva reakcija neizbežna, s obzirom na to da su ove zemlje zajedno sa SAD-om povezane složenim trgovinskim aranžmanima.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će međunarodna zajednica reagovati na ove nove trgovinske mere i da li će doći do daljih eskalacija ili će se strane okrenuti dijalogu kako bi se pronašla rešenja koja će biti u interesu svih. Na globalnoj sceni, očigledno je da su trgovinske tenzije na uzlaznoj putanji, a kako se bliže izbori u SAD-u, pritisci na administraciju da zaštiti domaću ekonomiju samo će se povećavati.
