Brisel – Evropska unija je danas izdala upozorenje da bi stopa inflacije u ovoj godini mogla da pređe 3% ukoliko sukobi na Bliskom istoku dovede do stabilizacije cena nafte Brent oko 100 dolara po barelu, a cene gasa ostanu povišene tokom dužeg vremenskog perioda. Ova procena dolazi u trenutku kada globalna ekonomija i dalje oseća posledice pandemije COVID-19, kao i višestrukih kriza koje su uticale na snabdevanje i potražnju.
U takvom scenariju, ekonomski rast u 2026. godini mogao bi biti niži za čak 0,4 procentna poena u odnosu na prethodne prognoze, koje su u decembru prošle godine iznosile 1,4%. Ove informacije izneo je Valdis Dombrovskis, šef ekonomije EU, tokom razgovora sa ministrima finansija zemalja članica. Ovaj stav potvrđuje zabrinutost evropskih lidera da bi inflacija mogla postati trajni problem ako se situacija na tržištu energenata ne stabilizuje.
Dombrovskis je naglasio da je trenutna situacija na tržištu energenata veoma nestabilna, a cene se mogu značajno povećati zbog geopolitičkih tenzija. Pored cena nafte, predviđa se da će evropske cene gasa dostići oko 75 evra po megavat-satu do kraja godine. Ovo bi moglo dovesti do inflacije koja bi bila između 0,7 i 1 procentni poen iznad prethodno projektovanih 2,1% za 2026. godinu.
Analitičari smatraju da bi ovakva inflacija imala široke posledice na potrošače i privredu u celini. Porast cena energenata može uticati na troškove prevoza, proizvodnje i svakodnevnih potrepština, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava i malih preduzeća. Potrošači bi mogli da se suoče sa višim troškovima života, što bi moglo smanjiti potražnju i usporiti ekonomski rast.
Osim toga, Dombrovskis je upozorio da bi evropske zemlje morale da se pripreme za moguće posledice ovih inflacionih pritisaka. On je naglasio važnost usvajanja odgovarajućih ekonomskih politika koje bi omogućile ublažavanje efekata inflacije na građane i privredu. „Moramo biti spremni da se suočimo sa izazovima koji dolaze iz globalnog okruženja i osiguramo stabilnost naših ekonomija“, poručio je Dombrovskis.
U međuvremenu, evropske vlade razmatraju različite strategije za upravljanje inflacijom i stabilizaciju ekonomije. Mnoge zemlje su već uvele subvencije za energente kako bi pomogle potrošačima da se nose sa rastućim troškovima. Takođe, postoji pritisak na Evropsku centralnu banku da preispita svoju monetarnu politiku i razmotri eventualno povećanje kamatnih stopa kako bi se obuzdala inflacija.
Kritičari upozoravaju da bi prebrzo povećanje kamatnih stopa moglo oslabiti ekonomski oporavak i dovesti do recesije. Naime, mnoge zemlje članice EU još uvek se bore sa posledicama pandemije, a dodatno opterećenje u vidu inflacije moglo bi otežati oporavak.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se evropske ekonomije nalaze na raskrsnici. S jedne strane, postoji potreba za brzim i odlučnim delovanjem kako bi se obuzdala inflacija, dok s druge strane, ekonomski oporavak zahteva pažljivo balansiranje ekonomskih politika.
Ekonomisti upozoravaju da će evropski lideri morati da budu proaktivni i fleksibilni kako bi se nosili sa ovim izazovima, a istovremeno osigurali da oporavak bude održiv i dugoročan. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na kretanje cena energenata i njihov uticaj na inflaciju, kao i na to kako će se EU prilagoditi ovim promenama.
