Brisel – Evropska unija će danas, 16. decembra, predstaviti predlog za ublažavanje pravila o emisijama za nova vozila, što označava suštinsko odustajanje od ranije planirane zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem koja je trebala da stupi na snagu 2035. godine. Ova odluka dolazi nakon višemesečnog pritiska automobilske industrije, koja je ukazivala na brojne izazove i komplikacije u vezi sa prelaskom na električne automobile.
Ovaj potez EU predstavlja značajan preokret u njenoj ekološkoj politici, koja je do sada bila usmerena ka smanjenju emisija štetnih gasova i borbi protiv klimatskih promena. Predlog za ublažavanje pravila o emisijama omogućava proizvođačima automobila da zadrže svoje motore sa unutrašnjim sagorevanjem duže nego što je prvobitno planirano, što bi moglo imati dalekosežne posledice po industriju, ekonomski rast, kao i po ekološke ciljeve Unije.
Automobilski sektor je već dugo vremena izražavao zabrinutost zbog rigoroznih pravila koja su im postavljena. U proteklim mesecima, predstavnici industrije su upozoravali da bi stroga pravila mogla da dovedu do masovnog gubitka radnih mesta, povećanja cena automobila i smanjenja konkurentnosti evropskih proizvođača na svetskom tržištu. Takođe, postojale su i zabrinutosti u vezi sa infrastrukturom za punjenje električnih vozila, koja se još uvek ne razvija dovoljno brzo da bi zadovoljila sve potrebe tržišta.
U poslednjem trenutku, predložena promena u regulativama dolazi kao odgovor na rastući pritisak iz industrije, ali i na zabrinutosti potrošača koji se suočavaju sa povećanjem troškova života. Mnogi od njih se pitaju da li su električni automobili zaista održiva alternativa, s obzirom na trenutne cene, dostupnost i infrastrukturu.
Jedan od ključnih argumenata za promenu politike je i činjenica da mnoge države članice EU još uvek zavise od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a prelazak na električna vozila nije uvek moguć ili izvodljiv. U nekim zemljama, infrastruktura za punjenje električnih automobila je još uvek nedovoljno razvijena, što dodatno otežava prelazak na alternativne izvore energije.
Novi predlog će takođe uključiti i određene mere za smanjenje emisija, ali će one biti manje rigorozne nego prethodno planirane. Očekuje se da će se fokusirati na inovacije u automobilskoj industriji, kao što su hibridni modeli i alternativni pogonski sistemi, koji bi mogli da pruže rešenje za smanjenje emisija bez potpunog isključenja motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Pored toga, Evropska unija planira da pojača investicije u istraživanje i razvoj alternativnih tehnologija. Očekuje se da će ovaj pristup omogućiti postepeni prelazak na održivije oblike transporta, uz očuvanje radnih mesta i ekonomskih interesa.
Ovaj predlog će se razmatrati na sastanku ministara za energetiku zemalja članica EU, gde će se proceniti sve prednosti i nedostaci predloženih mera. Očekuje se da će izazvati raspravu među državama članicama, s obzirom na to da su neki od njih već postavili ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija i prelazak na električna vozila.
U svakom slučaju, ova promena pokazuje da EU i dalje mora da balansira između ambicioznih ekoloških ciljeva i realnosti tržišta, kao i potreba svojih članica. Očekuje se da će konačna odluka biti doneta u narednim nedeljama, a njen uticaj na automobilski sektor i ekonomski pejzaž Evrope bi mogao biti značajan.
U svakom slučaju, predložena ublažavanja pravila o emisijama predstavljaju važan korak ka redefinisanju ekološke politike EU i njenog pristupa održivom transportu u budućnosti.
