Brisel – Evropska unija razmatra zamenu trenutnih ograničenja cena ruske nafte sa potpunom zabranom pomorskih usluga kao deo novog paketa sankcija usmerenih protiv Rusije zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini. Ova nova strategija ima za cilj da dodatno pojača pritisak na rusku ekonomiju i smanji njene prihode od nafte, koji su ključni za finansiranje ratnih operacija.
Prema informacijama koje je prenela agencija Blumberg, predlog bi značio da evropske kompanije ne bi smele da pružaju usluge kao što su osiguranje i transport, koje su nužne za isporuku ruske nafte, bez obzira na to koja bi bila cena nafte. Ova mera bi značajno pooštrila postojeće restrikcije i olakšala sprovođenje postojećih sankcija. Ljudi upoznati sa situacijom ističu da bi ovakva zabrana mogla da ima dalekosežne posledice po rusku naftnu industriju i globalno tržište nafte.
S obzirom na to da je Rusija jedan od najvećih izvoznika nafte u svetu, svaka vrsta smanjenja njenog izvoza može izazvati turbulencije na tržištu. EU već ima na snazi određene mere koje se odnose na cenu ruske nafte, ali stručnjaci smatraju da je pokretanje potpune zabrane pomorskih usluga sledeći logičan korak. To bi onemogućilo Rusiji da koristi evropske resurse za transport svoje nafte, što bi moglo dovesti do smanjenja njene proizvodnje i izvoza.
Osim toga, ovakva odluka bi mogla da utiče i na globalne cene nafte, s obzirom na to da bi smanjenje ruskog izvoza moglo stvoriti dodatni pritisak na već napeta tržišta. Mnogi analitičari smatraju da bi, ako bi se ova zabrana sprovela, mogla doći do povećanja cena nafte na svetskom tržištu, što bi dodatno otežalo situaciju zemljama koje već pate od inflacije i rastućih troškova energije.
EU je do sada pokušavala da uskladi svoje sankcije prema Rusiji sa potrebama svojih članica, s obzirom na to da je pitanje uvoza nafte i energetskih resursa veoma važno za mnoge članice bloka. Neke od zemalja, posebno one koje su zavisne od ruskih energenata, izrazile su zabrinutost zbog potencijalnih ekonomskih posledica ovakvog poteza. Ipak, sa rastućim pritiscima da se preduzmu odlučnije mere protiv Rusije, EU se suočava sa teškim odlukama koje će oblikovati njen odgovor na trenutnu situaciju.
U poslednjih nekoliko meseci, EU je već uvela niz sankcija koje su se fokusirale na finansijski sektor, kao i na sektore poput odbrane i tehnologije, ali se čini da je energetski sektor postao sledeća tačka fokusiranja. Ova strategija je deo šireg plana EU da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata i preusmeri se na alternativne izvore energije, uključujući obnovljive izvore i druge dobavljače.
Kako se situacija u Ukrajini nastavlja, a tenzije između Rusije i Zapada rastu, EU će morati da donese teške odluke o tome kako najbolje da se suoči sa ovim izazovima. Potpuna zabrana pomorskih usluga za rusku naftu predstavlja samo jedan od mnogih koraka koje bi Unija mogla preduzeti kako bi pokazala svoju odlučnost u suočavanju sa ovom krizom.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i kakve će efekte imati na globalno tržište energenata, kao i na ekonomije zemalja članica EU. Savetovanje i dijalog među članicama biće ključni u narednim danima dok se bude razmatrala primena ovih novih sankcija.
