Zamislite da svaka poruka koju pošaljete pre nego što stigne do sagovornika bude već pročitana. Ova pomisao postaje sve realnija u zemljama Evropske unije ukoliko se usvoji predloženi zakon poznat kao „chat-kontrol“. Ovaj zakon bi omogućio da se poruke poslate preko čet aplikacija pročitaju pre enkripcije, što je slično čitanju pisma pre zatvaranja koverte. To otvara važno pitanje o granici između zaštite dece i prava na privatnost. Da li bi usvajanjem ovog zakona došlo do narušavanja privatnosti korisnika ovih aplikacija?
Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu izneo je svoje mišljenje o ovom zakonu u razgovoru za Euronews. On je istakao da je veoma teško definisati granicu između zaštite dece i privatnosti, ali se lično zalaže za ovu vrstu kontrole. „Ako može pomoći da se barem jedno dete zaštiti, ja ću biti zaista srećan da se to i desi“, rekao je Jurić.
Predlog zakona izazvao je podeljena mišljenja među zemljama članicama EU. Dok neki smatraju da bi zakon doprineo boljoj zaštiti dece, drugi upozoravaju da bi se time ozbiljno narušila privatnost korisnika. Bojan Perkov iz fondacije „Share“ upozorava da bi ovim zakonom bila ugrožena zaštita komunikacije. „Na taj način bi se značajno ugrozila poverljivost komunikacije svih korisnika. Tehnološke kompanije, kao što su WhatsApp i Facebook, bi morale da oslabe svoje zaštitne mehanizme i izlože riziku komunikaciju svih građana“, naglašava Perkov.
Zanimljivo je da aplikacije poput WhatsApp-a dnevno obrade više od 130 milijardi poruka, a Viber identifikuje oko 70 miliona interakcija svakog sata. U slučaju usvajanja chat-kontrol zakona, pred zemljama EU biće težak zadatak kako da implementiraju ovakvo rešenje.
Pitanje je kako bi se slična zakonska rešenja mogla primeniti u Srbiji, s obzirom na različite pravne okvire. Nikola Bićanin, pomoćnik ministra informisanja zadužen za informacionu bezbednost, ističe da je u Srbiji ključno raditi na prevenciji i edukaciji građana. „U Republici Srbiji, oblast zaštite dece u vezi sa informacionim tehnologijama regulisana je zakonom o informacionoj bezbednosti, koji definiše decu kao posebne korisnike. Naš zakonodavni okvir već poštuje pravo na privatnost građana, ali istovremeno omogućava nadležnim organima da prikupe dokaze u slučaju pojave štetnog sadržaja“, objašnjava Bićanin.
Belgija, Austrija, Holandija i Poljska upozoravaju da je chat-kontrol zakon čudovište koje napada privatnost i teško ga je ukrotiti. Aktivisti za zaštitu privatnosti su čak osnovali sajt za borbu protiv ovog zakona. S druge strane, države poput Francuske, Italije, Španije, Švedske i Kipra podržavaju usvajanje zakona.
Konačnu odluku o ovom zakonu doneće Evropski parlament, a od te odluke zavisiće privatnost 450 miliona stanovnika Evropske unije. U svetu u kojem se komunikacija sve više odvija putem digitalnih platformi, ovo pitanje postaje sve važnije. Granica između zaštite dece i prava na privatnost korisnika postaje sve tanja, a odluke koje se donose sada mogu imati dugoročne posledice na način na koji komuniciramo.
U ovom kontekstu, važno je pronaći balans između potrebne zaštite i očuvanja privatnosti, kako bi se obezbedila sigurnost dece bez ugrožavanja prava građana. U tom smislu, edukacija i prevencija su ključni, kako bi se stvorila sigurna okruženja za decu u digitalnom svetu.
