BRISEL – Evropska unija je i dalje značajno zavisna od uvoza igračaka, pretežno iz Kine, pokazuju najnoviji podaci Evrostata. U prošloj godini, EU je uvezla igračke u vrednosti od 7,1 milijarde evra, dok je izvoz iznosio svega 2,5 milijardi evra, što naglašava nerazmeru između uvoza i izvoza.
Kina ostaje dominantan partner, jer je Evropska unija uvezla igračke iz ove zemlje u ukupnom iznosu od oko 5,6 milijardi evra, što čini čak 80 odsto ukupnog uvoza igračaka u EU. U poređenju sa Kinom, Vijetnam je na drugom mestu, sa uvozom od 418 miliona evra i udelom od šest odsto, dok Velika Britanija dolazi na treće mesto sa 188 miliona evra i udelom od tri odsto.
Među članicama Evropske unije, najveći uvoznici igračaka su Nemačka i Holandija, koje svaka učestvuju sa po 17 odsto ukupnog uvoza iz zemalja van EU. Francuska, s druge strane, pokriva 14 odsto ukupnog uvoza. Ovi podaci oslikavaju kako ključne ekonomije unutar EU zavise od uvoza igračaka, posebno iz Kine.
Kada se osvrnemo na izvoz igračaka iz Evropske unije prema tržištima van EU, Velika Britanija se pokazuje kao glavno odredište, pokrivajući 33 odsto izvoza u vrednosti od 838 miliona evra. Švajcarska sledi sa 13 odsto i izvozom od 315 miliona evra, dok Sjedinjene Američke Države zauzimaju treće mesto sa 10 odsto i izvozom od 245 miliona evra.
Podaci takođe ukazuju na to da je izvoz igračaka iz EU snažno koncentrisan. Češka, Nemačka i Belgija zajedno čine gotovo 60 odsto vrednosti ukupnog izvoza igračaka iz EU. Češka prednjači u ovoj statistici, sa udelom od 28 odsto, što je čini najvećim izvoznikom igračaka na tržištima van Evropske unije.
Uzimajući u obzir sve navedene podatke, može se primetiti da je tržište igračaka u Evropskoj uniji i dalje jako povezano sa globalnim lancima snabdevanja, posebno sa Azijom. Ova zavisnost od uvoza, a posebno od Kine, može postati izazov u kontekstu globalnih ekonomskih promena i potencijalnih trgovinskih tenzija.
U poslednjih nekoliko godina, EU je pokušavala da diversifikuje svoje lance snabdevanja i smanji zavisnost od pojedinih zemalja, ali rezultati pokazuju da je put do toga dug i složen. U svetlu nedavnih globalnih promena, kao što su pandemija COVID-19 i povećane tenzije između velikih ekonomija, EU bi mogla biti primorana da preispita svoje strategije kada su u pitanju uvoz i proizvodnja igračaka.
U zaključku, iako Evropska unija ima značajnu proizvodnju igračaka, njena zavisnost od uvoza, posebno iz Kine, ostaje snažna. Ova situacija može imati dugoročne posledice po tržište igračaka u EU, kao i po ekonomsku stabilnost i konkurentnost unije na globalnom nivou. Kako se svet i tržišta budu razvijala, tako će i EU morati da se prilagodi i pronađe nove načine za jačanje svoje pozicije na tržištu igračaka.
