Brisel – Evropska unija se suočava s pritiscima Sjedinjenih Američkih Država i tehnološke industrije, što bi moglo dovesti do ublažavanja njenog Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Ovaj zakon je već stupio na snagu u avgustu 2024. godine, ali veći deo obaveza za proizvođače naprednih i visokorizičnih AI sistema neće početi da se primenjuje sve do 2026. i 2027. godine. To stvara mogućnost za političke i regulatorne izmene.
Izvori upoznati sa situacijom navode da Evropska komisija razmatra mogućnost uvođenja jednogodišnjeg „grejs perioda“ za kompanije koje bi prekršile odredbe vezane za visokorizične sisteme veštačke inteligencije. Ova informacija, koja je prvobitno objavljena u Gardijanu, ukazuje na to da EU možda želi da olakša teret regulative na tehnološke firme, posebno u svetlu pritisaka iz SAD-a.
Pitanja koja se tiču veštačke inteligencije postaju sve važnija na globalnom nivou. S obzirom na to da se tehnologije veštačke inteligencije brzo razvijaju, regulative koje ih prate takođe se moraju prilagođavati. U ovom kontekstu, EU se suočava s izazovima da pronađe ravnotežu između inovacija i zaštite potrošača i društva.
Zakon o veštačkoj inteligenciji je zamišljen kao način za regulisanje upotrebe AI sistema koji su klasifikovani kao visokorizični, uključujući sisteme koji se koriste u oblasti zdravstva, transporta, pravde i drugih kritičnih sektora. Cilj je osigurati da ovi sistemi budu sigurni, transparentni i da ne budu diskriminatorni. Međutim, mnoge tehnološke kompanije smatraju da su predložene regulative previše stroge i mogu usporiti inovacije.
Jedan od ključnih aspekata zakona je obaveza da kompanije koje razvijaju visokorizične AI sisteme moraju obezbediti da njihovi proizvodi budu u skladu sa strogim pravilima pre nego što se puste na tržište. To uključuje obimne testove i procene rizika, što može predstavljati značajan trošak za manje firme.
U poslednjih nekoliko meseci, tehnološki lideri su izrazili zabrinutost da bi stroge regulative mogle dovesti do toga da Evropi nedostaje konkurentnosti u globalnom tehnološkom tržištu. Sjedinjene Američke Države, s druge strane, nude fleksibilniji pristup regulaciji veštačke inteligencije, što je izazvalo zabrinutost među evropskim donosiocima odluka.
EU je takođe pod pritiskom da reaguje na brze promene u AI sektoru, posebno nakon što su neke američke kompanije lansirale napredne AI alate koji su brzo postali popularni. Ova situacija može dovesti do toga da se evropski zakonodavci preispitaju u vezi sa svojim pristupom i revidiraju postojeće zakone kako bi omogućili jaču podršku inovacijama.
Osim toga, mnogi analitičari ističu da bi uvođenje „grejs perioda“ moglo biti korisno za kompanije koje se suočavaju s izazovima usklađivanja s novim pravilima, ali takođe postavlja pitanje koliko će takvo olakšanje uticati na sigurnost i etičke standarde u razvoju veštačke inteligencije.
Dok se EU suočava s ovim izazovima, i dalje ima ambiciju da postane globalni lider u regulaciji veštačke inteligencije i da postavi standarde koje bi druge zemlje mogle slediti. U tom smislu, važno je da se pronađe ravnoteža između inovacija i zaštite društvenih i etičkih vrednosti.
Na kraju, budućnost Zakona o veštačkoj inteligenciji i njegovih odredbi ostaje neizvesna, a dalji koraci Evropske komisije će biti ključni za oblikovanje pejzaža veštačke inteligencije u Evropi i šire.
