Evropska komisija, pod predsednicom Ursulom fon der Lajen, usvojila je u 2025. godini rekordan broj od 1.456 zakonskih akata, što predstavlja najviši broj od 2010. godine, prema analizi nemačkog udruženja metalske industrije Gesamtmetal, objavljenoj u listu Bild. Ova situacija dolazi i pored obećanja Fon der Lajen o smanjenju propisa, dok su rezultati pokazali suprotno.
Tokom prošle godine, kako se navodi, Evropska komisija je usvojila 21 direktivu, 102 uredbe, 137 delegiranih akata i 1.196 implementacionih akata. U poređenju sa prvim mandatom Fon der Lajenove, od 2019. do 2024. godine, usvojeno je više pravila nego tokom mandata njena dva prethodnika. Ova statistika ukazuje na povećanje birokratije umesto njenog smanjenja, što je suprotno od onoga što je Komisija javno naglašavala kao svoj cilj.
Portparol Evropske komisije izjavio je za Bild da je „jasan cilj Komisije smanjenje birokratije i jačanje konkurentnosti“. On je dodao da je Komisija na dobrom putu ka ostvarenju ciljeva smanjenja administrativnih troškova za 25 procenata i smanjenja od 35 procenata za mala i srednja preduzeća. Međutim, portparol je naglasio da je važno konkretno olakšanje za preduzeća, a ne broj zakonskih akata koji se predlažu. Takođe je dodao da akti koje je Komisija usvojila nisu direktno povezani sa postignutim uštedama u administrativnim troškovima.
U 2025. godini, Komisija je predložila 10 omnibus zakona i drugih inicijativa za pojednostavljenje, koje bi trebalo da smanje tekuće administrativne troškove za preduzeća i građane za oko 15 milijardi evra. Ipak, predstavnici poslovnih krugova ne slažu se sa ovom procenom i smatraju da su očekivanja ponovo izneverena.
Izvršni direktor kompanije Gesamtmetal, Oliver Zander, ukazao je na to da trenutni sastav Evropske komisije stalno obećava olakšanje za preduzeća, dok se istovremeno suočavaju sa sve većim opterećenjima. Prema njegovim rečima, Brisel svakodnevno uvodi četiri nova zakonska akta, što je suprotno od smanjenja birokratije. Mnoge kompanije jedva mogu da prate implementaciju ovih zakona, što dodatno otežava poslovanje.
Posebno su osetljivi delegirani akti, koji omogućavaju Komisiji da samostalno menja zakone putem tehničkih detalja. Ova praksa se često kritikuje jer se smatra da dodatno komplicira proces i otežava preduzećima da se prilagode novim regulativama.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se mnogi preduzetnici i poslovni lideri suočavaju sa izazovima i neizvesnostima koje dolaze sa novim zakonodavnim promenama. Iako Komisija ističe svoje napore na smanjenju administrativnih troškova, realnost ukazuje na suprotnu sliku.
Analiza pokazuje da je potrebno više nego samo obećanja da bi se postiglo stvarno olakšanje za preduzeća. Predstavnici industrije pozivaju na konkretne akcije i promene koje će zaista smanjiti birokratiju i olakšati poslovanje u EU.
U narednim mesecima, očekuje se da će Evropska komisija nastaviti sa svojim planovima, ali je jasno da će se suočiti sa izazovima kada je reč o implementaciji i prihvatanju novih pravila od strane preduzeća. Poslovni sektor će nastaviti da prati situaciju i traži načine za prilagođavanje novim regulativama, dok istovremeno očekuje i konkretne rezultate u smislu smanjenja birokratije i olakšavanja poslovanja.
