Evropska komisija, pod vođstvom predsednice Ursule fon der Lajen, zabeležila je značajan uspeh u 2025. godini usvajanjem rekordnog broja zakonskih akata. Prema analizi nemačkog udruženja metalske industrije Gesamtmetal, objavljenoj u listu Bild, Komisija je usvojila ukupno 1.456 zakonskih akata, što je najviše od 2010. godine. Ova statistika dolazi u trenutku kada su mnogi očekivali smanjenje broja propisa, s obzirom na prethodne izjave fon der Lajen o potrebi pojednostavljivanja regulativa.
U izveštaju se detaljno navodi kako je Evropska komisija tokom 2025. godine donela 21 direktivu, 102 uredbe, 137 delegiranih akata i impresivnih 1.196 implementacionih akata. Ovaj trend rasta u broju zakonskih akata može se posmatrati kao kontradiktoran u odnosu na prethodne deklaracije Komisije o potrebi za manje birokratije i efikasnijim zakonodavnim postupkom.
Analitičari ističu da ovakvo povećanje zakonskih akata može imati značajan uticaj na poslovno okruženje unutar Evropske unije. Mnogi u industriji izražavaju zabrinutost da će povećana regulativa otežati poslovanje, posebno za mala i srednja preduzeća koja se često bore sa složenim administrativnim zahtevima. Ove promene mogu dodatno opteretiti firme koje već trpe posledice globalne ekonomske situacije, uključujući inflaciju i poremećaje u lancima snabdevanja.
Ursula fon der Lajen je ranije naglasila važnost pojednostavljivanja zakonskih procedura kako bi se omogućio brži i lakši pristup tržištu za preduzeća. Međutim, sa ovim novim podacima, ona se suočava sa kritikama da su njene reči ostale neostvarene i da je umesto toga došlo do suprotnog efekta. Povećanje broja zakonskih akata može otežati kompanijama da se prilagode novim pravilima i da se fokusiraju na inovacije i rast.
S obzirom na to da je EU suočena sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene, digitalizaciju i geopolitičke napetosti, mnogi analitičari smatraju da je ova ekspanzija regulativa deo šire strategije za odgovor na te izazove. Naime, Evropska komisija nastoji da postavi standarde i pravila koja će omogućiti održiviji razvoj i zaštitu životne sredine, ali se postavlja pitanje da li je trenutni pristup optimalan.
U međuvremenu, predstavnici industrije pozivaju na dijalog sa Evropskom komisijom kako bi se našla ravnoteža između potrebnih regulativa i očuvanja konkurentnosti. Mnogi smatraju da bi trebalo razmotriti smanjenje broja zakonskih akata i pojednostavljenje postojećih pravila kako bi se olakšalo poslovanje i podstakla ekonomska aktivnost.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da se Evropska unija suočava sa izazovima koji zahtevaju brze i efikasne odgovore. Iako je povećanje broja zakonskih akata možda nameravano kao sredstvo za postizanje viših standarda, ono takođe može imati negativne posledice na ekonomiju i poslovanje unutar članica EU.
Kako se situacija razvija, biće interesantno posmatrati kako će Evropska komisija reagovati na pritiske iz industrije i da li će doći do promena u pristupu regulativi. U svetlu ovih događaja, budućnost evropskog zakonodavstva ostaje neizvesna, a mnogi se nadaju da će se pronaći rešenja koja će zadovoljiti potrebe kako preduzeća, tako i šire društvene zajednice.
