Brisel – Evropska komisija je danas objavila da radi na novoj strategiji za izdavanje viza ruskim državljanima, usled nedavnog napada bespilotne letelice na teritoriju Poljske 10. septembra. Portparol Komisije, Markus Lamer, naglasio je da će ova nova vizna strategija biti predstavljena do kraja godine, a da će se situacija pratiti prema zvaničnim izjavama.
Lamer je istakao da su nova ograničenja u vezi sa vizama za ruske građane deo „neviđenih mera“ koje Evropska komisija preduzima kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, koja je započela 2022. godine. Ove mere imaju za cilj da odgovore na sve agresivnije delovanje Rusije u regionu i da zaštite državne interese zemalja članica EU, kao i da obezbede sigurnost građana.
Napad na Poljsku, koji se dogodio 10. septembra, dodatno je pojačao tenzije između Rusije i zapadnih zemalja. Ovaj incident je izazvao zabrinutost u EU, koja se već suočava sa posledicama rata u Ukrajini, uključujući inflaciju i povećanje cena energenata. Prema izjavama zvaničnika, napad je bio usmeren na civilne ciljeve, što je dodatno pogoršalo situaciju i izazvalo osudu međunarodne zajednice.
Evropska komisija je već ranije uvela brojne sankcije protiv Rusije, koje uključuju ekonomske mere, kao i restrikcije u vezi sa putovanjima. Ove sankcije su osmišljene kako bi se umanjila sposobnost Rusije da finansira vojnu agresiju, ali su takođe imale značajan uticaj na svakodnevni život građana i preduzeća unutar EU.
Očekuje se da će nova vizna strategija dodatno pojačati pritisak na Rusiju i onemogućiti lažnim turistima da ulaze u evropske zemlje pod lažnim izgovorom. Mnogi evropski lideri veruju da je važno dodatno izolovati Rusiju na međunarodnoj sceni, kako bi se poslao jasan signal o neslaganju sa njenim vojnim postupcima.
Pored toga, Evropska komisija razmatra mogućnosti za dodatne mere koje bi se mogle primeniti na ruske građane, uključujući mogućnost da se vize izdaju samo pod posebnim okolnostima. Ove mere će biti predmet rasprave među zemljama članicama EU, koje će morati da se dogovore o zajedničkom pristupu.
Lamer je takođe naglasio da je važno da se zaštite prava i bezbednost građana EU, te je dodao da će nova vizna politika uzeti u obzir humanitarne aspekte, posebno za one koji beže od rata ili progona u Rusiji. Očekuje se da će se ovi aspekti razmatrati u okviru šire strategije Evropske unije prema Rusiji, koja se razvija u svetlu trenutne situacije.
Poljska, kao susedna zemlja Ukrajine, igra ključnu ulogu u evropskoj politici prema Rusiji. Njena vlada je među najglasnijim kritičarima Moskve i aktivno se zalaže za podršku Ukrajini, kako vojnim, tako i humanitarnim sredstvima. Napad na poljsku teritoriju dodatno je ojačao argumente za jaču vojnu i ekonomsku podršku Ukrajini od strane EU i NATO-a.
Kako se situacija u Ukrajini nastavlja razvijati, EU će morati da balansira između obezbeđivanja sigurnosti svojih građana i ispunjavanja obaveza prema međunarodnim ljudskim pravima. Nova vizna strategija može biti samo jedan od koraka u ovoj složenoj i dinamičnoj situaciji.
U narednim mesecima, očekuje se da će se ovi planovi dodatno razvijati i prilagođavati, u skladu sa razvojem situacije na terenu i odgovorima međunarodne zajednice na ruske akcije. Evropska komisija je stavila jasno do znanja da će nastaviti da preduzima potrebne mere kako bi se osigurala bezbednost i stabilnost u regionu.
