Evropska komisija (EK) se suočila sa kritikom nakon što je odlučila da prihvati poziv za učešće na prvom sastanku Odbora za mir koji je inicirao američki predsednik Donald Tramp. Portparolka EK, Paula Pinjo, izjavila je da je odluka Komisije bila u skladu sa njenim nadležnostima i da prisustvo sastanku ne implicira podršku toj inicijativi.
Pinjo je na konferenciji za novinare u Briselu naglasila da je prisustvo EK na sastanku znak posvećenosti Evropske unije pitanju Palestine i obnovi Gaze, ističući da to ne mora nužno značiti podršku samom Odboru za mir. Ova izjava je došla u trenutku kada su se pojavili različiti stavovi među državama članicama EU o tome da li je ispravno ili ne da EK učestvuje u ovom sastanku, s obzirom na Trampovu politiku prema Bliskom Istoku.
Francuski ministar spoljnih poslova, Žan-Noel Baro, kritikovao je odluku EK, tvrdeći da Komisija nije imala mandat Saveta EU da prihvati takav poziv. Ova izjava je dodatno pojačala tenzije unutar EU, gde se članice često ne slažu oko ključnih spoljno-političkih pitanja, posebno kada su u pitanju odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U poslednje vreme, Trampova administracija je bila pod velikim pritiskom zbog svoje politike prema Palestini i Izraelu, a sastanak Odbora za mir je zamišljen kao platforma za promovisanje dijaloga i rešavanje konflikata na Bliskom Istoku. Međutim, mnogi u Evropi sumnjaju u iskrenost i efikasnost ovakvih inicijativa, posebno s obzirom na to da Tramp često menja svoj stav o ovom pitanju.
Pinjo je naglasila da je EU posvećena mirnom rešenju konflikta i da će nastaviti da podržava napore za obnovu Gaze i pomoć Palestincima. Ona je dodala da učešće EK na sastanku može doprineti jačanju ovog angažmana i jačanju odnosa između EU i SAD-a u vezi sa Bliskim Istokom.
Kritike na račun EK dolaze u trenutku kada su odnosi između EU i SAD-a već napeti zbog različitih pristupa u oblasti spoljne politike. Mnoge evropske države smatraju da Trampova politika često dovodi do destabilizacije regiona i otežava postizanje mira. U tom kontekstu, odluka EK da učestvuje na sastanku može se videti kao pokušaj da se održi balans između saradnje sa SAD-om i očuvanja evropskih vrednosti.
S druge strane, neki analitičari smatraju da bi prisustvo EK na sastanku moglo biti korisno za jačanje evropskog uticaja u regionu. Uzimajući u obzir da su EU i SAD ključni akteri u rešavanju konflikta, prisustvo EK može doprineti boljoj koordinaciji i razmeni informacija između ovih dvaju entiteta, što bi moglo biti od koristi za postizanje dugoročnog mira.
U svakom slučaju, odluka EK da prihvati poziv na sastanak Odbora za mir otvara brojna pitanja o budućnosti odnosa između EU i SAD-a, kao i o ulozi koju će EU igrati u rešavanju konflikata na Bliskom Istoku. Dok neki smatraju da je ova odluka korak napred u pravcu jačanja međunarodne saradnje, drugi upozoravaju na moguće posledice koje bi mogle proizaći iz podrške inicijativama koje dolaze iz Trampove administracije.
Kako se situacija razvija, biće interesantno pratiti stavove i reakcije drugih država članica EU, kao i samog Trampa, koji je poznat po svojim nepredvidivim odlukama i izjavama. U vremenu kada su međunarodni odnosi sve složeniji, jasno je da će Evropska komisija morati pažljivo da balansira između različitih interesa i pritisaka kako bi očuvala svoju poziciju i uticaj na svetskoj sceni.
