Evropska komisija je predstavila plan izmena za sledeći sedmogodišnji budžet Evropske unije, u vrednosti od 1,8 biliona evra, u nastojanju da izbegne odbacivanje nacrta od strane poslanika Evropskog parlamenta. Ova inicijativa dolazi usred sve većih tenzija između Evropske komisije i Evropskog parlamenta, a ključni virtuelni sastanak zakazan je za ponedeljak, na kojem će učestvovati predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, predsednica parlamenta Roberta Mecola i danske premijerke Mete Frederiksen.
U dokumentu koji je pregledao briselski portal Politiko, naglašava se da su ustupci napravljeni u osetljivim oblastima budžeta kako bi se ublažila opasnost od odbijanja predloga. Ovaj budžet će finansirati aktivnosti EU počevši od 2028. godine, a prema izvorima, sastanak se smatra poslednjim pokušajem da se postigne dogovor između dve institucije.
Pored toga, Evropska komisija je upozorila članice EU o mogućim finansijskim posledicama ukoliko ne postignu dogovor o zajmu od 140 milijardi evra za Ukrajinu, koji bi bio obezbeđen iz zamrznutih ruskih sredstava. Ako se plan ne usvoji, zemlje članice mogle bi da plaćaju i do 5,6 milijardi evra godišnje na ime kamata, što bi dodatno opteretilo nacionalne budžete.
U internoj komunikaciji Komisije, koja je došla u ruke Fajnenšel tajmsa, navedeno je da bi neusvajanje plana dovelo do potrebe za zajedničkim zaduživanjem ili direktnim grantovima, što bi dodatno povećalo pritisak na ekonomske resurse zemalja članica. Prema procenama, godišnji trošak kamata mogao bi dostići 5,6 milijardi evra, pri čemu bi najveći teret nosile Francuska, Italija i Belgija.
Francuska bi, ukoliko dođe do zaduživanja, plaćala gotovo milijardu evra godišnje, Italija 675 miliona, a Belgija oko 200 miliona evra. Komisija takođe upozorava da bi zaduživanje moglo da utiče na kamatne stope na druge evropske zadužene obaveze, što bi moglo izazvati dodatne ekonomske komplikacije.
Poslanici Evropskog parlamenta su izrazili zabrinutost povodom predloženih izmena, a mnogi od njih strahuju da bi eventualni ustupci mogli da ugroze ključne programe i inicijative EU. Iako je Komisija spremna na pregovore, poslanici zahtevaju garancije da će se prioriteti EU, kao što su klimatske promene, migracije i digitalizacija, i dalje finansirati adekvatno.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između institucija EU, s obzirom na to da su poslanici izrazili nameru da se bore protiv smanjenja budžetskih sredstava za važne projekte. Predsednica parlamenta Mecola naglasila je da je važno da se čuje glas poslanika i da se osigura da budžet odražava interese evropskih građana.
U svetlu ovih dešavanja, mnogi analitičari tvrde da je ključno da EU pronađe ravnotežu između finansijske odgovornosti i ispunjavanja svojih obaveza prema građanima. Odbijanje budžeta može dovesti do ozbiljnih posledica po funkcionisanje Unije, a nezadovoljstvo među poslanicima može dodatno otežati buduće pregovore o finansijskim pitanjima.
Sve oči su uprte u predstojeći sastanak u ponedeljak, gde će ključni lideri pokušati da postignu dogovor koji bi mogao da stabilizuje situaciju i omogući nastavak planiranja i implementacije važnih evropskih inicijativa. Očekuje se da će se raspravljati o ključnim pitanjima i da će se pokušati pronaći zajednički jezik koji će zadovoljiti sve strane, dok se istovremeno osigurava da EU ostane na putu ka održivoj budućnosti.
