Brisel – Evropska komisija je danas donela važnu odluku o izmeni Smernica o državnoj pomoći u okviru Sistema trgovanja emisijama gasova sa efektom staklene bašte (ETS). Ova izmena ima za cilj da zadrži energetski intenzivne industrije unutar Evropske unije, koje se suočavaju sa izazovima povećanih troškova zbog cena emisija ugljen-dioksida.
S obzirom na to da su energetski intenzivne industrije ključne za ekonomiju EU, ova odluka dolazi kao odgovor na zabrinutosti da bi neki sektori mogli da presele svoje proizvodne kapacitete van granica EU kako bi smanjili troškove. Ovim potezom, Evropska komisija želi da osigura da se ovi vitalni sektori, koji doprinose ekonomskom rastu i zapošljavanju, ne suoče s prekomernim finansijskim opterećenjima koja bi mogla uticati na njihovu konkurentnost.
Izmenom Smernica, proširena je lista sektora koji imaju pravo na nadoknadu troškova električne energije. Uključeni su novi sektori poput proizvodnje organskih hemikalija, keramike, stakla i baterija. Ovi sektori su od strateškog značaja za održivost industrije u EU, a njihovo uključivanje u sistem nadoknada može doprineti očuvanju radnih mesta i investicija unutar Unije.
Pored toga, sektori koji su već bili obuhvaćeni ovim sistemom sada mogu dobiti do 80 odsto nadoknade troškova, što je povećanje u odnosu na prethodnih 75 procenata. Ova promena je rezultat analize koja je pokazala da su ovi sektori izloženi većem riziku od preseljenja proizvodnje van EU, što bi moglo imati negativne posledice po ekonomiju i tržište rada u Uniji.
Evropska komisija se nada da će ovakve mere omogućiti industrijama da se prilagode novim uslovima tržišta i da ostanu konkurentne na globalnom nivou. Ova odluka takođe dolazi u svetlu viših energetski troškova koji su se pojavili tokom poslednjih godina, a koji su dodatno pogoršani globalnim ekonomskim previranjima i krizama, uključujući i one izazvane pandemijom COVID-19.
U okviru ove inicijative, EU nastoji da postigne ravnotežu između ciljeva zaštite životne sredine i ekonomskog rasta. Dok se Unija suočava sa sve većim pritiscima da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi ispunila svoje klimatske ciljeve, važno je da se ne zanemari i ekonomska stabilnost i konkurentnost industrije.
Očekuje se da će ova izmena Smernica imati značajan uticaj na industrijske sektore koji su suočeni s izazovima u vezi s troškovima energije, kao i na njihove sposobnosti da se prilagode novim regulativama i tržišnim uslovima. Ovaj potez može poslužiti kao model za druge zemlje koje se suočavaju s sličnim izazovima u vezi s energetskom tranzicijom i klimatskim promenama.
U narednim mesecima, Evropska komisija planira da nastavi s radom na dodatnim merama koje će podržati energetski intenzivne industrije i pomoći im da premoste izazove koje donosi prelazak na održivije izvore energije. Ova strategija se uklapa u širu viziju zelene tranzicije koju EU želi da postigne do 2050. godine, kada se planira da Unija postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu.
Analitičari smatraju da će ova izmena Smernica pružiti potrebnu podršku industrijama koje su ključne za ekonomiju EU, ali i pomoći u ostvarivanju ambicioznih ciljeva zaštite životne sredine. U tom smislu, ova odluka predstavlja važan korak ka održivom razvoju i ekonomskom oporavku u kontekstu globalnih izazova.
