Brisel – Evropska komisija (EK) pokrenula je postupak protiv Slovačke zbog, kako se navodi, kršenja prava Evropske unije (EU) nakon što je ta zemlja usvojila ustavne izmene koje propisuju da će domaći zakoni imati prednost nad pravom EU u oblastima koje se odnose na nacionalni identitet, uključujući porodična i rodna pitanja.
Prema saopštenju EK, Slovačka je obaveštena putem formalnog upozorenja, na koje ima rok od dva meseca da odgovori. Ova odluka dolazi u trenutku kada se EU suočava sa sve većim izazovima u pogledu usklađenosti svojih članica sa zajedničkim zakonodavstvom i pravilima.
U svom pismu, EK je istakla da je izmena slovačkog ustava u suprotnosti sa načelom primata prava EU, koje predstavlja osnovu pravnog poretka Unije. Ovo načelo je ključno za očuvanje jedinstvenog pravnog sistema i obezbeđuje da se svi članovi Unije pridržavaju zajedničkih pravila. „Čak i kada država članica menja svoj ustav, ta nadležnost ne može zaobići obavezu poštovanja osnovnih principa prava EU“, navodi se u saopštenju Komisije.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Slovačke i EU, s obzirom na to da je Slovačka deo Unije više od dve decenije. Kritičari smatraju da je ova izmena ustava deo šireg trenda u kojem se pojedine članice EU okreću nacionalizmu i preispitivanju svojih obaveza prema zajedničkim pravilima.
Slovačka je, kao i mnoge druge zemlje, suočena sa unutrašnjim pritiscima koji dolaze od strane političkih partija koje podržavaju jačanje nacionalnog identiteta i suvereniteta. Ove stranke često tvrde da je potrebno zaštititi domaće zakone i tradicije od uticaja spolja, uključujući i one koji dolaze iz Brisela. Međutim, ovakve odluke mogu imati dugoročne posledice po saradnju i solidarnost unutar EU.
U prošlosti je bilo sličnih slučajeva gde su članice EU pokušale da prevaziđu ili ignorišu pravila Unije, ali je EK uvek bila spremna da reaguje kako bi očuvala pravni poredak i jedinstvo. Ovo se posebno odnosi na pitanja koja se tiču ljudskih prava, prava manjina i drugih osnovnih sloboda koje su zagarantovane zakonodavstvom EU.
Slovačka je do sada bila poznata kao zemlja koja se trudi da se uklopi u evropske standarde, ali usvajanje ovakvih ustavnih izmena može dovesti do ozbiljnih posledica po njen status unutar Unije. U ovom trenutku, sve oči su uprte u Bratislavu, gde se očekuje odgovor slovačkih vlasti na pismo EK.
Neki analitičari smatraju da bi Slovačka mogla da se suoči sa pravnim posledicama i sankcijama ukoliko ne postigne dogovor sa EK. Postoji i zabrinutost da bi ovakvi potezi mogli uticati na druge zemlje članice, koje bi mogle slediti sličan put, čime bi se dodatno oslabila jedinstvena politika EU.
U svakom slučaju, situacija u Slovačkoj je još jedan pokazatelj kako unutrašnji politički pritisci mogu uticati na međunarodne obaveze i saradnju. Ova situacija takođe poziva na razmišljanje o budućnosti EU i njenoj sposobnosti da se nosi sa izazovima koji dolaze iznutra.
Evropska komisija će verovatno nastaviti da prati situaciju u Slovačkoj i očekuje da će odgovor slovačke vlade biti u skladu sa obavezama koje proizlaze iz članstva u EU. Kako se situacija bude razvijala, biće od suštinskog značaja da se postigne ravnoteža između nacionalnog suvereniteta i obaveza prema zajedničkim pravilima Unije.
