Evropska komisija (EK) je najavila da će podneti tužbe Sudu pravde Evropske unije protiv Bugarske, Litvanije, Portugala i Švedske zbog neispunjavanja obaveza o smanjenju emisija nekoliko ključnih zagađivača vazduha. Ovo je važan korak u borbi protiv zagađenja vazduha i zaštiti javnog zdravlja, s obzirom na to da su ove zemlje propustile da ispune svoje obaveze prema evropskim zakonima koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova.
Prema izjavama EK, Bugarska, Portugal i Švedska nisu ispunile svoje obaveze u vezi sa smanjenjem emisije amonijaka, dok Litvanija nije uspela da smanji emisije azotnih oksida i nemetanskih isparljivih organskih jedinjenja. Ova saznanja su preneli bugarski dnevnik Novinite, koji je izvestio o ovoj situaciji. EK je zaključila da su dosadašnji napori lokalnih vlasti nedovoljni i da je neophodno preduzeti dalje korake kako bi se osiguralo poštovanje zakonskih normi.
U januaru 2023. godine, EK je poslala zvanična upozorenja u 14 zemalja članica koje nisu ispunile ciljeve smanjenja emisija za 2020. godinu. Ova upozorenja su bila deo šire strategije EK da podstakne države članice da se pridržavaju propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine i smanjenje emisija štetnih gasova.
Prema evropskim propisima, svaka država članica EU je dužna da postigne određene ciljeve smanjenja emisija štetnih gasova u periodu od 2020. do 2029. godine, a očekuje se da će nakon 2030. godine biti uvedeni strožiji kriterijumi. Ovo uključuje obavezu zemalja da razviju i ažuriraju nacionalne programe kontrole zagađenja vazduha i da objave planove kako će ispunjavati svoje obaveze.
Amonijak se pokazao kao problematičan zagađivač u velikom broju zemalja koje se ne pridržavaju propisa. Ovaj gas, koji potiče iz poljoprivrede, saobraćaja i industrije, može imati ozbiljan uticaj na kvalitet vazduha i zdravlje ljudi. Povezivanje amonijaka sa drugim zagađivačima može doprineti stvaranju PM2.5 čestica, koje su izuzetno štetne za ljudsko zdravlje.
Tužbe koje je EK najavila predstavljaju ozbiljan pritisak na ove države da preduzmu hitne mere kako bi ispunile svoje obaveze i poboljšale kvalitet vazduha. Neispunjavanje obaveza može dovesti do dodatnih finansijskih kazni i obaveza prema evropskim institucijama, što može dodatno opteretiti već i ovako napete budžete ovih zemalja.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da se borba protiv zagađenja vazduha ne može posmatrati samo kao pravna obaveza, već i kao moralna odgovornost prema građanima. Zagađenje vazduha ima ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući respiratorne bolesti, kardiovaskularne probleme i druge hronične bolesti. Stoga, proaktivno delovanje vlada u ovim zemljama je od suštinskog značaja.
U narednim mesecima, očekuje se da će se situacija razvijati, a reakcije vlada na tužbe EK će biti od ključnog značaja. Sve oči će biti uprte u ove zemlje kako bi pokazale svoju posvećenost borbi protiv zagađenja i ispunjavanju evropskih normi. Građani, ekološke organizacije i stručnjaci će pažljivo pratiti razvoj događaja, s nadom da će ovo biti podsticaj za jaču saradnju i zajedničke napore u smanjenju zagađenja vazduha u Evropi.
Ove tužbe predstavljaju važan korak ka stvaranju čistijeg i zdravijeg okruženja za sve građane EU. Na globalnom nivou, borba protiv klimatskih promena i zagađenja postaje sve urgentnija, pa je svaka akcija koja se preduzima u tom pravcu od značaja. Pridržavanje propisa i unapređenje strategija zaštite životne sredine su ključni za budućnost planete.
