Brisel – Evropska komisija (EK) saopštila je danas da je odobrila 235 prekograničnih projekata koji imaju za cilj bržu energetsku tranziciju. Ovi projekti su dobili status Projekata od zajedničkog interesa (PCIs) i Projekata od međusobnog interesa (PMIs). Ova odluka predstavlja važan korak ka jačanju energetske infrastrukture i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva u Evropskoj uniji.
Od ukupnog broja odobrenih projekata, 113 se odnosi na električnu mrežu, što ukazuje na fokus na obnovljive izvore energije. U okviru ovih projekata, posebna pažnja će biti posvećena integraciji solarne i vetroelektrične energije u postojeće mreže, čime će se omogućiti efikasnije korišćenje obnovljivih resursa. Ovi projekti su ključni za postizanje ciljeva dekarbonizacije i smanjenje emisija ugljen-dioksida, koji su postavljeni u okviru zelenog plana EU.
Pored projekata vezanih za električnu mrežu, 100 projekata se odnosi na vodonik i elektrolizere. Ovi projekti su od suštinskog značaja za dekarbonizaciju industrijskih sektora, jer vodonik može da igra ključnu ulogu kao čisto gorivo i sirovina u različitim industrijskim procesima. Razvoj infrastrukture za proizvodnju, skladištenje i distribuciju vodonika predstavlja značajan korak ka održivijem energetskom sistemu.
Takođe, 17 projekata će se fokusirati na transport ugljen-dioksida, što je ključno za smanjenje emisija iz industrijskih postrojenja. Ovi projekti imaju za cilj razvoj infrastrukture koja će omogućiti efikasno zbrinjavanje ugljen-dioksida, čime će se doprineti smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu. Takođe, tri projekta obuhvataju modernizaciju pametnih gasnih mreža, što će omogućiti efikasniju distribuciju gasa i integraciju obnovljivih izvora.
Cilj preostala dva projekta je povezivanje Malte i Kipra sa evropskom gasnom mrežom. Ova povezanost je izuzetno važna za energetsku sigurnost ovih zemalja, kao i za povećanje otpornosti evropskog energetskog sistema u celini. Kroz ovaj pristup, EU nastoji da osigura da sve članice imaju pristup pouzdanim i održivim izvorima energije.
Odobrenje ovih projekata dolazi u trenutku kada se EU suočava sa izazovima u oblasti energetike, posebno u svetlu globalnih promena i sve većih pritisaka na smanjenje emisija. Evropska komisija je istakla da će ovi projekti omogućiti bržu implementaciju zelene tranzicije i pomoći u postizanju ambicioznih ciljeva klimatskih politika.
Osim toga, EK je naglasila da će svi odobreni projekti biti predmet stroge evaluacije i praćenja kako bi se osiguralo da se sredstva koriste efikasno i da se postignu očekivani rezultati. Ovaj pristup će doprineti transparentnosti i odgovornosti u korišćenju evropskih sredstava.
Kako bi se osigurao uspeh ovih projekata, Evropska komisija će raditi u saradnji sa državama članicama, lokalnim vlastima i privatnim sektorom. Očekuje se da će ova saradnja rezultirati bržim razvojem i implementacijom projekata, što će na kraju doprineti jačanju evropskog energetskog tržišta i smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.
U svetlu ovih novosti, analitičari ističu da je ovo značajan korak ka ostvarenju ciljeva Evropskog zelenog dogovora, koji predviđa smanjenje emisija ugljen-dioksida za najmanje 55% do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Očekuje se da će ovakvi projekti doneti ne samo ekološke, već i ekonomske koristi, kao i nova radna mesta u sektoru zelene ekonomije.
Sve u svemu, odobravanje ovih 235 prekograničnih projekata predstavlja ključni korak ka održivoj energetskoj budućnosti Evrope, obezbeđujući potrebnu infrastrukturu za prelazak na čistu energiju i smanjenje emisija.
