Evropljani sve više razmišljaju o samostalnosti u oblasti odbrane, prema rezultatima anketa koje je sprovela kompanija Public First u saradnji sa portalom Politiko. Istraživanje je obuhvatilo 24 zemlje Evropske unije i otkrilo da 40 odsto ispitanika smatra da bi njihova zemlja trebala da se oslanja na Evropu za vojnu pomoć, dok je samo 14 odsto otvoreno za podršku izvan Evrope, kao što su Sjedinjene Američke Države.
Direktor kompanije Public First, Anand Menon, napominje da se Evropljani osećaju manje bezbedno i sve više sumnjaju u pouzdanost SAD. „Pitanje je koliko su spremni da se suoče sa izazovima koje nosi autonomnija evropska odbrana, kao i potreba za većim investicijama koje ne moraju nužno ići u njihovu zemlju,“ rekao je Menon. Ipak, građani EU su podeljeni kada je reč o sposobnosti Evrope da ih brani, s tim da 41 odsto smatra da je Evropa sposobna za to, dok 43 odsto misli suprotno.
Postoje ozbiljne sumnje o nacionalnoj odbrani, s obzirom na to da 58 odsto ispitanika veruje da njihova zemlja nije spremna da se brani, dok samo 27 odsto misli da jeste. Ovi rezultati dolaze u vreme kada administracija predsednika SAD, Donalda Trampa, preispituje garancije kolektivne odbrane NATO-a, preteći da će anektirati dansku teritoriju Grenland i smanjujući broj američkih vojnika u Evropi.
Prema Članu 5 NATO-a, sve članice, uključujući SAD i Kanadu, obavezane su da reaguju ukoliko neka članica bude napadnuta. Međutim, mnogi vojni i obaveštajni zvaničnici se plaše da bi Rusija mogla napasti neku evropsku zemlju do kraja decenije. Bela kuća pritisne evropske zemlje da povećaju svoje vojne budžete, a to će biti tema na samitu NATO-a sledeće nedelje u Ankari.
Iako postoji sumnja u posvećenost SAD, većina evropskih zemalja i dalje kupuje ključne sisteme naoružanja od Amerike i oslanja se na američke kapacitete kao što su obaveštajni podaci i svemirski resursi. Ipak, 46 odsto ispitanika smatra da bi evropske zemlje trebale da proizvode sopstvenu odbrambenu opremu, čak i ako to dovodi do viših troškova.
Stanovnici zemalja blizu Rusije, poput baltičkih država, Rumunije i Bugarske, izražavaju najveću sumnju u svoju sposobnost da se brane bez spoljne pomoći. Vlasti ovih zemalja snažno podržavaju NATO i većina želi da SAD zadrže trupe u Evropi. Finska se izdvaja kao izuzetak, sa čak 76 odsto anketiranih koji su sigurni da je njihova zemlja sposobna da se brani. Kao nova članica NATO-a, Finska ima jak program regrutacije i dobro naoružanu vojsku spremnu za eventualni ruski napad.
U 18 zemalja većina ispitanika smatra da je u redu da se njihova zemlja oslanja na Evropu za vojnu snagu. Finska, Francuska, Poljska, Bugarska, Rumunija i Grčka su jedine države gde većina ispitanika veruje da bi njihove zemlje trebale biti u stanju da se bore samostalno. Evropska unija, iako ima ograničene vojne mogućnosti, pokušava da podstakne članice da zajednički finansiraju i kupuju oružje kako bi smanjila fragmentaciju vojne industrije.
Postoje spekulacije o mogućem formiranju evropske vojske, ali ta ideja deluje daleko, ako se uopšte ostvari. Programi finansirani od strane EU, kao što je program SAFE kredita za oružje vredan 150 milijardi evra, imaju ograničenja za zemlje koje nisu članice Unije, što izaziva negodovanje SAD. U svetlu svih ovih izazova, budućnost evropske odbrane ostaje neizvesna, a potreba za jačanjem kapaciteta i samostalnosti sve je očiglednija.
