Evropa se suočava s izazovima u snabdevanju energijom, s obzirom na to da će ove zime morati da uveze dodatnih 160 tankera tečnog prirodnog gasa (LNG). Ova situacija proizašla je iz smanjene popunjenosti skladišta i smanjenog dotoka gasa iz Rusije i Alžira. Prema najnovijim podacima, očekuje se da će Evropska unija do kraja godine uvesti ukupno 820 tankera LNG-a, što predstavlja porast u odnosu na 660 tankera koji su uvezeni prošle godine.
Zimski period će doneti dodatne izazove, budući da će EU biti potrebne oko 16 milijardi kubnih metara gasa. Tečni prirodni gas će ove godine pokrivati 48 odsto ukupnog evropskog snabdevanja gasom. Ovo je značajan porast u odnosu na pre deset godina kada je LNG pokrivao samo 10 odsto evropskih potreba, a u 2021. godini udeo je iznosio 23 odsto, pre nego što su zemlje članice EU počele sa drastičnim smanjenjem uvoza gasa iz Rusije.
Uloga američkog LNG-a u evropskom snabdevanju energijom postala je posebno značajna. Tokom 2022. godine, američki tečni prirodni gas je pomogao Evropi da izbegne ozbiljniju energetsku krizu. Međutim, sve veća zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država izaziva zabrinutost, posebno zbog potencijalnih carina koje bi mogle biti uvedene od strane administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Prema procenama analitičara, Sjedinjene Američke Države već obezbeđuju 58 odsto od ukupnog evropskog uvoza tečnog prirodnog gasa, a očekuje se da će taj udeo porasti na oko 70 odsto u periodu od 2026. do 2029. godine. Ova promena u strukturi snabdevanja energijom podstiče dodatna pitanja o energetskoj bezbednosti i dugoročnim planovima za diversifikaciju izvora gasa.
Popunjenost evropskih skladišta gasa početkom oktobra iznosila je 82,75 odsto, što je značajno manje od 94,32 odsto koliko je iznosilo prošle godine i predstavlja najniži nivo od 2021. godine. Ako se trenutni trend nastavi, evropske zalihe gasa bi do marta 2026. godine mogle da padnu na samo 29 odsto kapaciteta, što bi bio najniži nivo u poslednjih sedam godina.
EU se suočava s velikim izazovima u vezi s energetskom politikom, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih napetosti i ekoloških ciljeva. Smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije ostaju prioriteti, ali trenutna kriza pokazuje koliko je važno imati stabilne i pouzdane izvore energenata.
U svetlu ovih izazova, evropski lideri se sastaju kako bi razgovarali o strategijama za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja i smanjenje zavisnosti od pojedinih zemalja. Očekuje se da će diskusije obuhvatiti i načine za povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i poboljšanje infrastrukture za transport i skladištenje gasa.
Kao odgovor na ovu krizu, EU takođe istražuje mogućnosti za jačanje unutrašnjeg tržišta gasa i unapređenje saradnje među članicama. U tom kontekstu, važno je da zemlje članice razviju zajedničke strategije i planove kako bi se osigurala stabilna i održiva energetska budućnost.
U zaključku, pred Evropom je zima puna izazova u snabdevanju gasom, a dodatna uvozna potreba za tečnim prirodnim gasom naglašava hitnost potrebe za diversifikacijom izvora i jačanjem energetske nezavisnosti. Sa povećanom zavisnošću od američkog LNG-a, evropski lideri će morati da preispitaju svoje strategije kako bi obezbedili stabilno i sigurno snabdevanje energijom za buduće generacije.
