Industrijski pad, disruptivne tehnologije, troma investicija, regulatorne barijere, kaznene tarife, nelojalna konkurencija, klimatske promene i demografska kriza predstavljaju ogromne izazove sa kojima se suočava Evropska unija. Ovi problemi su pokrenuli hitnu potragu za smelim rešenjima koja bi mogla doneti značajan iskorak. Ipak, postavlja se pitanje koliko su lideri EU zapravo spremni da idu daleko.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je važnost postizanja konsenzusa među svih 27 država članica, ali je istakla i potrebu za korišćenjem pravnih mehanizama koji omogućavaju povećanu saradnju kada dosadašnji napori ne uspevaju. Ova njena izjava usledila je uoči neformalnog samita lidera EU, a ukazuje na rastući pritisak da se premoste razlike među članicama.
Dve nedelje pre samita, ministri finansija Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske i Španije formirali su novu koaliciju poznatu kao E6, s ciljem da se pokrene „odlučna akcija i brzi napredak“ u strateškim oblastima, uključujući odbranu i lance snabdevanja. Nemački ministar finansija Lars Klingbil je rekao da daju impuls za akciju i pozvao ostale zemlje da im se pridruže.
U decembru prošle godine, lideri EU su se dogovorili o izdanju 90 milijardi evra zajedničkog duga kako bi se zadovoljile finansijske i vojne potrebe Ukrajine u narednim godinama. Ova odluka, doneta na samitu u Briselu, proslavljena je kao uspeh evropskog jedinstva, uprkos odbijanju Mađarske, Slovačke i Češke da učestvuju. Ovaj plan je bio moguć zahvaljujući povećanoj saradnji, što je ukazalo na efikasnost ovog pravnog mehanizma u postizanju spoljnopolitičkih ciljeva.
Dok se lideri EU suočavaju sa unutrašnjim izazovima, kao što su stagnacija ekonomije i konkurencija Sjedinjenih Američkih Država i Kine, ideja o dvobrzinskoj Evropi postaje sve prisutnija. Visoki zvaničnik EU je naglasio da, iako prvi pokušaj mora uključiti svih 27 članica, ne bi trebalo da se vezuju ruke kada postoji kritična masa zemalja spremnih da deluju.
U praktičnom smislu, dvobrzinska Evropa već postoji, posebno kroz evrozonu, gde je grupa članica usvojila jedinstvenu valutu, dok su se druge odlučile za isključivanje. Finansijske inicijative kao što su Evropski mehanizam stabilnosti i Jedinstveni fond za rešavanje problema banaka takođe su uspostavljene na sličan način.
Zona Šengen, koja omogućava putovanje bez pasoša, takođe je započela kao međuvladina inicijativa, a vremenom je integrisana u formalni okvir EU. Ove strukture omogućavaju državama da se udružuju radi zajedničkih interesa, dok se istovremeno izbegavaju komplikacije koje donosi briselski nadzor.
Međutim, ovakve ad hoc formacije predstavljaju izazov za Brisel, jer otežavaju unutrašnju koordinaciju i pojačavaju političku kakofoniju. Fon der Lajen preferira povećanu saradnju koja je ukorenjena u ugovorima, što omogućava institucijama da imaju ulogu u procesu.
Jedan od glavnih razloga zašto se lideri okreću fleksibilnijim koalicijama je usporenost aktuelnih EU procedura u svetu visokog pritiska. Ova situacija dovela je do želje za bržim delovanjem, ali postoji bojazan da bi fleksibilne koalicije mogle stvoriti podele među članicama i ugroziti jedinstvo Unije.
Iza svih ovih formacija leži želja da se prevaziđe složeno donošenje odluka u EU, često vezano za „okove jednoglasnosti“. U trenutnom okruženju, gde su inovativna rešenja hitno potrebna, postavlja se pitanje koliko su lideri spremni da preuzmu rizik i krenu napred.
Bivši predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, predložio je koncept „pragmatičnog federalizma“ kako bi se unapredila integracija među državama članicama koje žele da učestvuju. Ovaj pristup može pomoći da se razbije trenutna pat-pozicija bez žrtvovanja osnovnih vrednosti EU.
U ovom kontekstu, Fon der Lajen se čini spremnom da testira povećanu saradnju u širem obimu. Ipak, dvobrzinska Evropa nosi sa sobom rizike, jer bi mogla da dovede do dodatnog razdvajanja među članicama, što bi moglo ugroziti osnovne ciljeve evropskog projekta. Potrebno je pronaći pravi balans između brzine delovanja i očuvanja jedinstva, kako bi se suočili sa izazovima koji su pred nama.
