Nemački kancelar Fridrih Merc je danas na samitu u Berlinu izneo ozbiljne kritike na račun Sjedinjenih Američkih Država, ističući da se pravila više ne poštuju i da se dešava fundamentalna promena u transatlantskom partnerstvu. On je naglasio potrebu za većom digitalnom nezavisnošću Evrope, ukazujući na različite izazove sa kojima se suočava Evropa u kontekstu globalne politike.
U svom obraćanju, Merc je rekao da su parlamentarna demokratija i sloboda izražavanja u opasnosti, a nezavisnost pravosuđa se guši. Ove tvrdnje dolaze usred rastuće zabrinutosti o stanju demokratije i ljudskih prava u Sjedinjenim Američkim Državama. „Pravila se više ne poštuju, parlamentarna demokratija je pod pritiskom, sloboda izražavanja se dovodi u pitanje, a nezavisnost pravosuđa se guši“, rekao je Merc, prenoseći zabrinutost za budućnost transatlantskih odnosa.
Merc je istakao da se ove promene nisu dogodile preko noći, već su se razvijale tokom godina. Očekuje se da se situacija neće izmeniti nakon sledećih izbora u SAD, što dodatno naglašava trajnost problema sa kojima se Evropa suočava. „Ovo kažem sa najvećim žaljenjem“, dodao je kancelar, pokazujući da je svestan ozbiljnosti situacije i njenog uticaja na evropske zemlje.
Jedna od ključnih tačaka u njegovom govoru bila je kritika oslanjanja Nemačke i Evrope na softver iz Sjedinjenih Američkih Država. Merc je pozvao evropske zemlje da se fokusiraju na izgradnju sopstvenih kapaciteta u digitalnom prostoru i na stvaranje vlastitih centara podataka. On je naglasio da je važno da Evropa postane nezavisnija u ovom aspektu, kako bi se smanjila zavisnost od američkih tehnoloških kompanija.
„Želim da mi u Evropi, ne samo mi u Nemačkoj, već mi u Evropi u celini, postanemo nezavisniji“, zaključio je Merc, naglašavajući potrebu za jačanjem evropskog digitalnog suvereniteta. Ove njegove reči odražavaju rastuću zabrinutost među evropskim liderima o tome kako globalna tehnološka dominacija SAD utiče na evropske vrednosti i autonomiju.
Mercov poziv na jačanje digitalne nezavisnosti dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa brojnim izazovima, uključujući i sve prisutnije pritiske na demokratiju i ljudska prava, ne samo u SAD, već i u drugim delovima sveta. Njegove reči su u skladu sa sve većim naporima evropskih zemalja da razviju sopstvene tehnološke kapacitete, kako bi se osigurala veća kontrola nad podacima i informacijama koje se koriste unutar svojih granica.
U svetlu ovih komentara, analitičari sugeriraju da bi evropski lideri mogli dodatno pojačati svoje napore u promovisanju digitalne suverenosti i smanjenju zavisnosti od stranih tehnologija. Ovo bi moglo uključivati veće investicije u istraživanje i razvoj, kao i jačanje saradnje između evropskih država u oblasti tehnologije.
Mercova izjava je takođe odraz šireg trenda u kojem se evropski lideri sve više oslanjaju na sopstvene resurse i sposobnosti, umesto da se oslanjaju na vanjske, posebno američke, resurse. Ova promena može dovesti do značajnih transformacija u načinu na koji Evropa pristupa tehnologiji, ekonomiji i međunarodnim odnosima u budućnosti.
Dok se Evropa suočava sa ovim izazovima, Mercov apel za veću digitalnu nezavisnost može se smatrati pozivom na akciju za sve evropske države da preispitaju svoje strategije i prioritete u svetlu promenljivih globalnih okolnosti. U ovom kontekstu, budućnost transatlantskih odnosa i evropske digitalne suverenosti biće ključni faktori u oblikovanju političke i ekonomske slike Evrope u narednim godinama.
