Centralne banke širom sveta već duže vreme izražavaju zabrinutost zbog problema sa niskonovčanicama, posebno kovanicama koje se često ne vraćaju u opticaj. Ova situacija dovodi do sve većih troškova i logičkih izazova za finansijske institucije. Kovanice niske denominacije, kao što su one od jednog ili pet centi, postaju sve manje relevantne u svakodnevnoj trgovini, a njihovo kovanje predstavlja dodatni teret za centralne banke.
Jedan od glavnih razloga zašto se kovanice niske vrednosti ne vraćaju u opticaj je njihova praktična neupotrebljivost. U eri digitalnih plaćanja i korišćenja kartica, potrošači sve više favorizuju elektronske transakcije. Mnogi ljudi ne žele da nose kovanice manjeg nominalnog iznosa, što dovodi do njihove akumulacije i konačnog odbacivanja. Na primer, kovanice od jednog centa često se smatraju suvišnim, a mnogi prodavci ih jednostavno ne koriste ili ih odbijaju u transakcijama.
Osim toga, troškovi proizvodnje kovanica predstavljaju značajan problem. Prema statistikama, troškovi kovanice od jednog centa premašuju njenu stvarnu vrednost. To znači da je za države ekonomski neisplativo nastaviti sa njihovim kovanjem. U nekim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, već se vode rasprave o mogućem ukidanju ovih kovanica, dok su druge zemlje već prešle na slične mere.
S obzirom na sve veći broj elektronskih transakcija, mnoge zemlje su već prešle na sistem koji ne uključuje upotrebu kovanica niske vrednosti. Na primer, u Švedskoj je upotreba gotovine znatno smanjena, a potrošači su se većinom prebacili na mobilna plaćanja i kartice. Ovakve promene su dovele do smanjenja potrebe za kovanicama, što dodatno oslobađa centralne banke od troškova kovanje.
U nekim slučajevima, centralne banke pokušavaju da pronađu rešenja za smanjenje troškova vezanih za kovanice. Na primer, mogu se smanjiti količine kovanica koje se kovanju svake godine ili se može razmotriti ukidanje određenih denominacija. Ipak, ovo je često složen proces koji zahteva pažljivo razmatranje i analizu kako bi se izbegli negativni efekti na ekonomiju i potrošače.
Jedan od značajnih izazova u vezi sa ovim pitanjem jeste psihološki efekat koji kovanice niske vrednosti imaju na potrošače. Mnogi ljudi su navikli da vide kovanice u svom svakodnevnom životu i njihovo ukidanje može izazvati otpor. Takođe, postoji i strah od gubitka tradicije i kulturnog identiteta koji se povezuje sa upotrebom gotovine. Ove svesne i nesvesne asocijacije čine proces ukidanja kovanica dodatno složenim.
Uprkos izazovima, trendovi u svetu pokazuju da se potrošači sve više prebacuju na digitalna rešenja. To je posebno izraženo među mlađim generacijama koje su odrasle u digitalnom svetu. Očekuje se da će se ova promjena nastaviti, a s njom će se i potreba za kovanicama smanjivati. Centralne banke će morati da se prilagode tim promenama i da pronađu nove načine za upravljanje svojom monetarnom politikom.
U zaključku, kovanice niske denominacije predstavljaju izazov za centralne banke širom sveta. Njihova neupotrebljivost, visoki troškovi proizvodnje i sve veći trend digitalnih plaćanja čine njihov opstanak neizvesnim. Dok se mnoge zemlje već suočavaju sa potrebom da preispitaju svoju politiku kovanje, potrebno je pažljivo razmotriti sve aspekte ovog pitanja kako bi se osigurala stabilnost i efikasnost monetarnih sistema u budućnosti. U svetu koji postaje sve više digitalan, moguće je da će kovanice niske vrednosti postati deo prošlosti, a centralne banke će morati da se prilagode novoj stvarnosti.
