Talas mera usmerenih protiv nauke i obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, koje je započeo bivši predsednik Donald Tramp, izazvao je zabrinutost među istraživačima. Ovi potezi, uključujući rezove u budžetu za klimatske programe i pritiske na etičke komitete, naveli su „stotine istraživača da razmotre odlazak u inostranstvo“, kako izveštava italijanski list Il Sole 24 Ore. Američko udruženje za napredak nauke (AAAS) ukazuje na to da su mnogi naučnici frustrirani trenutnom situacijom i razmatraju mogućnosti koje nudi Evropa.
Evropa je brzo reagovala na ovu situaciju, prepoznajući priliku da privuče deo najvrednijeg naučnog kadra iz SAD. Evropske vlade su pokrenule različite programe kako bi privukle naučnike koji su do sada smatrali Sjedinjene Američke Države središtem nauke. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u maju najavila paket „Izaberite Evropu za nauku“ (Choose Europe for Science), vredan 500 miliona evra za period od 2025. do 2027. godine. Ovaj paket ima za cilj da privuče strane istraživače, pojednostavi proces izdavanja naučnih viza i poveća mobilnost unutar EU, s ambicijom da do 2027. godine broj stranih naučnika u Evropi poraste za 20 procenata.
Austrija i Španija su među vodećim zemljama u sprovođenju konkretnih mera. Austrijska akademija nauka je pokrenula program koji finansira 25 američkih istraživača sa po 500.000 evra tokom četiri godine, čime se nastoji da se privuku talenti koji bi mogli doprineti naučnom napretku. U Španiji, program „ATRAE“ je proširen, predviđajući grantove od milion evra po projektu i dodatnih 200.000 evra za istraživače iz SAD. U naredne tri godine planirano je ulaganje od 135 miliona evra za privlačenje 45 vrhunskih naučnika iz oblasti klime, veštačke inteligencije i svemira.
Severne zemlje, kao što su Švedska, Danska i Finska, privlače naučnike kvalitetom života i održivim modelom rada. U Stokholmu, program „Nordic Science Residency 2025“ nudi do 700.000 evra za trogodišnje projekte naučnika „u potrazi za slobodom istraživanja.“ Ovi programi ne samo da nude finansijska sredstva već i mogućnosti za istraživačke projekte u stimulativnom okruženju.
Prema podacima Evrostata, broj istraživača koji dolaze u EU porastao je 2025. godine za 12 procenata u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu 15 procenata novih dolazaka dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Ovi podaci ukazuju na to da Evropa postaje sve privlačnija destinacija za naučnike iz SAD, što može biti posledica političkih i ekonomskih promena koje se dešavaju na američkom kontinentu.
Stručnjaci ukazuju na to da, osim finansijske podrške, ključni faktori za privlačenje naučnika ostaju sloboda istraživanja, politička stabilnost i otvorenost saradnje između javnog i privatnog sektora. U ovom kontekstu, Evropa nastoji da se pozicionira kao „sigurna luka“ za nauku, pružajući istraživačima stabilno i podržavajuće okruženje.
Dok Trampova Amerika okreće leđa nauci, Evropa se trudi da postane njen dom. Inicijativa „Izaberite Evropu za nauku“ nije samo finansijski podsticaj, već i jasna poruka da Evropa želi da postane središte naučnog istraživanja i inovacija. Ova strategija ima potencijal da značajno unapredi naučne zajednice u EU, privlačeći talente i znanje koje će doprineti daljem razvoju i napretku u različitim oblastima nauke i tehnologije.
U svetlu ovih događaja, možemo očekivati da će se evropska naučna scena nastaviti razvijati, pružajući novim istraživačima prilike koje su im možda ranije bile nedostupne. Takva dinamika može doneti koristi ne samo naučnicima, već i društvu u celini, jer se očekuje da će inovacije koje proizađu iz ovih saradnji imati dugoročne pozitivne efekte na ekonomiju i kvalitet života.
