Većina srednjoškolaca u Srbiji planira da nastavi obrazovanje i upiše fakultet ili višu školu. Prema istraživanju sprovedenom krajem prošle godine, 67 odsto mladih želi da se opredeli za visoko obrazovanje, dok samo mali procenat razmišlja o zapošljavanju ili razvoju privatnog posla. Ova orijentacija ukazuje na značaj koji mladi pridaju obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru.
Istraživanje, koje je obuhvatilo 1.805 mladih, imalo je za cilj da istraži njihove stavove i iskustva na tržištu rada, kao i očekivanja od poslodavaca. Rezultati su pokazali da se generacija Z suočava sa značajnim izazovima na početku karijere, ali i da donosi promene u poslovnom okruženju. Zadovoljstvo mladih trenutnim znanjem o željenom poslu varira, pri čemu oko dve trećine ispitanika smatra da poseduje adekvatne veštine, ali mnogi su nezadovoljni pripremom za tržište rada i prilikama za zapošljavanje.
Ispitanici koji su već zaposleni bolje razumeju radne zadatke i očekivanja poslodavaca, zahvaljujući stečenom iskustvu. Međutim, većina mladih smatra da je prelazak iz obrazovanja u poslovni svet stresan. Više od polovine njih nije zadovoljno podrškom koju dobijaju od sistema i obrazovnih institucija. Žene i stariji ispitanici, posebno u grupi od 20 do 28 godina, doživljavaju ovaj proces kao stresniji, ukazujući na veće pritiske sa kojima se suočavaju. Glavni izvori stresa uključuju neodlučnost pri izboru zanimanja i nedostatak organizacionih veština.
Zadovoljstvo podrškom mladima umanjeno je nedostatkom poslovnih veština, poteškoćama u pronalaženju zaposlenja, kao i nedovoljnom finansijskom nadoknadom za početna radna iskustva. Mnogi ispitanici prepoznaju rešenja u jačanju saradnje između obrazovnih institucija i tržišta rada, razvoju obuka i prilika za zapošljavanje bez prethodnog iskustva, kao i pružanju adekvatne podrške mladima.
Kada su u pitanju očekivanja mladih od poslodavaca, najvažniji faktori su finansijska sigurnost, dobri međuljudski odnosi, stabilnost radnog mesta i benefiti u skladu sa učinkom. Mladi takođe pridaju značaj broju slobodnih dana i ličnom zadovoljstvu poslom. S druge strane, poslodavci najviše cene odgovornost, pouzdanost, izvršavanje zadataka na vreme, kao i poštovanje pravila i procedura.
Interesantno je da se većina mladih pokazuje spremnom da uloži dodatni trud ako poslodavci pokažu da ih cene. To ukazuje na važnost međusobnog razumevanja i prilagođavanja. Mladi žele poslodavce koji prepoznaju njihove vrednosti, dok poslodavci očekuju posvećenost i disciplinu.
Kada je reč o izboru poslodavca, veliki procenat mladih ne bi radio u kompanijama gde postoji nesklad između promovisanog imidža i realnih uslova rada. Čak 46 odsto ispitanika kaže da bi prihvatilo nižu zaradu u kompanijama koje neguju prave vrednosti. Ključni faktori koji utiču na atraktivnost poslodavaca uključuju dobar odnos prema zaposlenima, mogućnosti za napredovanje i finansijske uslove.
Vrednosti koje mladi najviše cene su poštovanje i dobrobit zaposlenih, pri čemu mlađi ispitanici više vrednuju poslodavce koji se fokusiraju na društvenu odgovornost i ekološke inicijative. Stariji ispitanici i žene stavljaju naglasak na stručnost i profesionalni razvoj.
Većina mladih gleda optimistično na svoju buduću karijeru, ali neki izražavaju zabrinutost zbog izazova sa kojima se suočavaju. Glavni strahovi se odnose na pronalaženje posla u struci, neizvesnu budućnost, nedostatak prilika za početnike i prisutnost nepotizma. Ovi strahovi ukazuju na strukturne probleme na tržištu rada. Dok su mlađi ispitanici skloni optimizmu, stariji između 24 i 28 godina često su realističniji, ponekad čak i pesimističniji, što može biti posledica njihovih neprijatnih iskustava sa zapošljavanjem.
Ova istraživanja i rezultati ukazuju na potrebu za daljim istraživanjem i razvojem strategija koje će pomoći mladima da se bolje pripreme za tržište rada i suoče sa izazovima koji ih očekuju.
