Na pragu smo još jedne vegetacione sezone, a radovi koje treba obaviti u voćnim zasadima su od ključnog značaja za dalji tok proizvodnje. U razgovoru sa savetodavcem za voćarstvo i vinogradarstvo Sanjom Čokojević iz PSS Knjaževac, istaknuto je da je pre početka vegetacije neophodno obaviti osnovne aktivnosti kao što su đubrenje, rezidba voćaka i zaštita stabala od štetočina.
Đubrenje je prvi korak koji treba preduzeti. Čokojević objašnjava da ako osnovno đubrenje nije obavljeno u novembru ili decembru, to treba učiniti u februaru, najkasnije do prve dekade marta. Norme i formulacije NPK đubriva treba da budu u skladu sa preporukama stručnjaka, a na osnovu analize zemljišta, voćne vrste i starosti zasada. Preporučuje se primena 40 do 50 tona dobro zgorelog stajnjaka po hektaru svake treće ili četvrte godine, a ako je zemljište kiselo, potrebno je obaviti i kalcifikaciju.
Nakon rasipanja stajnjaka, savetuje se da se plitko zaore ili istanji zemljište kako bi se đubrivo adekvatno unelo. Prihrana azotnim đubrivom se obavlja tokom marta, gde se primenjuje samo 2/3 ukupne količine, dok se preostala količina dodaje krajem aprila. Čokojević naglašava da je to važno jer biljka ne može odmah usvojiti celokupnu količinu azota, a uz to, ukoliko bude puno padavina, azot bi mogao biti ispran u dublje slojeve zemljišta.
Što se tiče rezidbe, koštičavo voće se obično orezuje u drugoj polovini februara, dok se jabučasto voće orezuje ranije. Tokom rezidbe, obavezno je ukloniti bolesne i oštećene grane, a orezane grane i mumificirane plodove treba izneti iz zasada i spaliti da bi se smanjio infektivni potencijal patogena. Nakon rezidbe, preporučuje se primena hemijskih preparata na bazi bakra i mineralnog ulja, a deblje rezove treba premazati kalemarskim voskom radi dezinfekcije.
Za jagodasto voće, rezidba se obavlja tokom marta, pri čemu se kod maline ostavlja četiri do šest zdravih izdanaka po dužnom metru, dok se kod kupine ostavlja dva do četiri dobro razvijena lastara po žbunu. U zasadima jagode, potrebno je očistiti stare listove, obaviti okopavanje i plevljenje, kao i orezivanje bokora jagode kako bi se dobili krupniji plodovi.
Krečenje stabala se preporučuje kako bi se smanjio rizik od kasnih prolećnih mrazeva. Beljenje stabala, posebno kod kajsije, sprečava njihovo pregrevanje tokom sunčanih dana. Takođe, zaštita stabala od srna i zečeva je od esencijalne važnosti. Preporučuje se korišćenje specijalnih mrežica ili papirnatih džakova, dok se plastični materijali ne preporučuju zbog rizika od efekta staklene bašte i stvaranja kondenzacije, što može izazvati pucanje kore.
Savetodavac Čokojević naglašava da je posebno važno zaštititi mlade i tek posađene biljke. U martu je takođe preporučljivo uneti pčelinje društvo u zasade voćaka tokom cvetanja, što može poboljšati oprašivanje i povećati prinos.
Sve ove aktivnosti su ključne za uspešnu vegetacionu sezonu i mogu značajno uticati na kvalitet i kvantitet voćne proizvodnje. Kroz pravilnu negu i zaštitu voćnjaka, proizvođači mogu osigurati zdrav rast i plodnost svojih voćaka, što će se pozitivno odraziti na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju.
