Nova globalna studija upozorava na ubrzano pogoršanje klimatskih uslova, koje bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica po vodne resurse u ključnim delovima Evrope. Ekstremne suše, koje će rezultirati potrošnjom vode koja premašuje prirodne zalihe, mogle bi pogoditi i zemlje Balkana, uključujući Srbiju, već u narednoj deceniji. U ovom kontekstu, koncept „Nultog dana“ postaje sve realniji i predstavlja trenutak kada region ostaje bez dovoljnih količina vode za osnovne potrebe stanovništva, privrede i poljoprivrede.
„Nulti dan“ se ne definiše samo kao nedostatak padavina, već je rezultat kombinacije više faktora, uključujući dugotrajne sušne periode, ekstremne temperature, opadanje vodostaja reka i stalni rast potrošnje vode. Ova kombinacija čini „Dan nula“ jednom od najvećih klimatskih pretnji 21. veka, upozoravaju naučnici.
Prema studiji, mediteranski basen, južna i jugoistočna Evropa, sever Afrike, Indija i delovi SAD spadaju među najugroženije regione. Srbija, iako nema izlaz na more, nalazi se u klimatski osetljivom području gde su suše sve učestalije. Vodostaji velikih reka poput Dunava, Save i Tise opadaju tokom letnjih meseci, što dodatno otežava situaciju.
U poslednjim godinama, Srbija je beležila rekordne letnje temperature, probleme u poljoprivredi zbog nedostatka vode, kao i poremećaje u rečnom saobraćaju usled niskog vodostaja. Ovi problemi su samo nagoveštaj onoga što bi moglo uslediti ukoliko se ne preduzmu hitne mere.
Istorijski primeri kao što su Kejptaun i Čenaj, koji su gotovo ostali bez pijaće vode, služe kao upozorenje. U ovim gradovima, rezervoari su pali na kritične nivoe, a prema novim naučnim saznanjima, takvi slučajevi više se ne smatraju izuzecima, već signaliziraju šta bi moglo zadesiti i druge urbane sredine širom sveta.
Istraživači su analizirali različite scenarije klimatskih promena i utvrdili da bi u mnogim regionima već u narednih 10 do 20 godina ekstremne suše bile gotovo nemoguće bez uticaja čoveka i globalnog zagrevanja. Procene pokazuju da bi do ranih 2030-ih čak 35 odsto područja sklonih suši moglo da uđe u zonu visokog rizika. Do kraja veka, oko 750 miliona ljudi moglo bi da živi u oblastima gde je „Nulti dan“ realna pretnja.
Za Srbiju i region Balkana, ova situacija postavlja pitanje nacionalne bezbednosti, jer upravljanje vodnim resursima postaje ključno. Investicije u vodosnabdevanje, očuvanje reka, pametno navodnjavanje i prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama biće presudni faktori u narednim decenijama. Klimatske promene više nisu tema daleke budućnosti; one već sada oblikuju dostupnost vode, ekonomsku stabilnost i kvalitet života u Srbiji.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se donosioci odluka u Srbiji fokusiraju na dugoročne strategije za upravljanje vodnim resursima. To uključuje ne samo investicije u infrastrukturu, već i edukaciju građana o štednji vode i održivom korišćenju prirodnih resursa. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti sa izazovima koje donosi klimatska kriza i obezbediti budućnost koja će osigurati dovoljno vode za sve.
U zaključku, klimatske promene predstavljaju kompleksan problem koji zahteva hitnu akciju na svim nivoima društva. Srbija, kao i mnoge druge zemlje, mora da se pripremi za izazove koje donosi „Nulti dan“ kako bi zaštitila svoje građane i resurse.
