Dragan Majkić, pčelar iz Sremske Mitrovice, započeo je svoju pčelarsku avanturu 2013. godine, vođen radoznalošću. Nakon što je kupio zemljište i posadio lešnike, privukla ga je organizacija pčelinjeg društva i način na koji pčele prikupljaju polen i med. Bez prethodnog iskustva u pčelarstvu, uz pomoć mentora, počeo je sa pet košnica, a danas ima 106 proizvodnih jedinica.
Njegov pčelinjak smešten je u vikend naselju Koruška, na obali Dunava, podno Fruške gore. Ova lokacija se pokazala ključnom tokom sušnih godina, jer su Draganove pčele preživele sa minimalnim gubicima od pet do deset procenata, dok su drugi pčelari beležili gubitke. „Stacionar mi je prilagođen lipovom medu jer ga ovde ima najviše, ali pčelarstvo zahteva mobilnost. Selimo košnice na Cer ili u Banat, zavisno od sezone,“ objašnjava Majkić.
U 2016. godini, Dragan je otvorio jednu od prvih api komora u Srbiji, koja je omogućila inhalaciju vazduha iz košnica. Ova komora je godinama besplatno radila sa decom koja imaju probleme sa astmom i bronhitisom. Iako trenutno ne može da se posveti radu komore, planira da je ponovo pokrene, dok kroz edukativna predavanja u predškolskim ustanovama u Mitrovici podstiče interesovanje mladih za pčelarstvo.
Osim što proizvodi med, Dragan je vlasnik prodavnice pčelarske opreme u Sremskoj Mitrovici, gde snabdeva kolege iz Šida i okolnih mesta. Kroz ovu radnju, prati potrebe struke i primećuje da se mladi ponovo interesuju za pčelarstvo. „Primećujem momke u ranim dvadesetim koji dolaze, raspituju se i žele da počnu. Državni podsticaji tu igraju veliku ulogu,“ ističe on. Iako lično nije konkurisao za subvencije, mnoge njegove kolege koriste povraćaj sredstava za opremu, što im pomaže u održivosti posla.
U porodici Majkić, pčelarstvo je postalo zajednička aktivnost. Draganov šesnaestogodišnji sin Nemanja pomaže mu u obavezama oko košnica, usklađujući ih sa školom, dok njegova ćerka Tijana gradi karijeru u policiji. Tokom sezone selidbe pčela, dodatna pomoć je neophodna jer je logistika tada posebno zahtevna.
Početak februara označava vreme kada pčele polako izlaze iz mirovanja. Draganov zasad od 200 lešnika cveta, pružajući pčelama prvi dragoceni polen. Uz dodatak šećernih pogača, pčele se pripremaju za novu sezonu, čekajući toplije dane kako bi počele sa punim radnim tempom.
Draganova priča o pčelarstvu nije samo priča o proizvodnji meda, već i o zajedništvu, obrazovanju i strasti prema prirodi. Njegova posvećenost i trud inspirisali su mnoge, a njegovo iskustvo pokazuje kako se iz radoznalosti može roditi uspešna i korisna delatnost koja doprinosi zajednici. U vremenu kada se mladi ponovo vraćaju pčelarstvu, Majkićova priča može poslužiti kao motivacija za sve one koji razmišljaju o ulasku u ovaj plemenit poziv.
