Nemačke kreditne banke beleže značajan rast potražnje za potrošačkim kreditima, dok u Srbiji trendovi pokazuju slične obrasce. Prema najnovijim podacima Nemačkog udruženja banaka, u prvih šest meseci ove godine, Nemačke banke su odobrile 4,2 odsto više potrošačkih kredita nego u istom periodu prošle godine. Ukupan iznos novopozajmljenih sredstava dostigao je 30 milijardi evra, a većina ovih sredstava je iskorišćena za kupovinu automobila.
S druge strane, kada je reč o investicionim kreditima za preduzeća, situacija je drugačija. Banke su za vozila, specijalnu opremu i mašine odobrile 5,2 milijarde evra, što predstavlja pad od 6,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Razlog za ovaj pad leži u usporavanju privrede, zbog čega mnoge firme odlažu svoja ulaganja.
U Srbiji, slični trendovi su uočeni na tržištu kredita. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, potrošački krediti su zabeležili značajan rast, sa dvocifrenim skokom u aprilu 2025. godine u odnosu na mart. Ukupan dug stanovništva prema bankama premašio je 1.500 milijardi dinara, što odgovara oko 12,8 milijardi evra, a najveći deo ovog rasta odnosi se na gotovinske kredite.
Ipak, krediti za privredu u Srbiji rastu znatno sporije. Mnoge kompanije su odložile investicije u novu opremu i mašine, što utiče na opšti ekonomski ambijent. Narodna banka Srbije je u drugom kvartalu 2024. godine zabeležila međugodišnji rast domaćih kredita od 4,7 odsto, pri čemu su krediti za stanovništvo porasli za 4,9 odsto, dok su krediti za privredu porasli za 4,2 odsto.
U poređenju sa Nemačkom, gde su potrošački krediti najčešće korišćeni za kupovinu automobila, u Srbiji ne postoje precizne statistike o tome na šta se konkretno troše ovi krediti. Ipak, može se primetiti sličan obrazac rasta potrošačkih kredita, dok su preduzeća opreznija kada je reč o investicijama.
Ovi trendovi ukazuju na to da se potrošači u Nemačkoj i Srbiji suočavaju sa sličnim ekonomskim izazovima i da su banke suočene sa promenama u potražnji za različitim vrstama kredita. Dok potrošački krediti beleže rast, investicije u privredi stagniraju, što može imati dugoročne posledice po ekonomski rast i razvoj u obe zemlje.
U svetlu ovih informacija, stručnjaci sugerišu da bi banke mogle da razmotre strategije koje bi podstakle preduzeća na investiranje, kako bi se izbegla dalja stagnacija privrede. Naime, ukoliko se nastavi trend odlaganja ulaganja, to bi moglo dovesti do usporavanje ekonomskog rasta i smanjenja mogućnosti za zapošljavanje.
U zaključku, iako su potrošački krediti u porastu, izazovi u privredi i oprezan pristup firmi kada je reč o investicijama predstavljaju značajne prepreke za budući ekonomski razvoj. Pratiti trendove i prilagoditi strategije bankarskog sektora biće ključno za prevazilaženje ovih izazova.
