Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izvestilo je da su evropske ekonomije od 2022. do 2025. godine pretrpele gubitke od čak 1,6 biliona evra kao posledicu antiruskih sankcija. Ova izjava dolazi u trenutku kada se svet suočava sa brojnim izazovima, a posebno nakon eskalacije sukoba u Ukrajini. Rusija je istakla da su poslednjih godina pretrpela značajne mere ekonomskog pritiska od strane zapadnih zemalja, ali da je, uprkos tome, pokazala visok stepen otpornosti i prilagodljivosti, nastavljajući siguran rast.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova se naglašava da jednostrane prinudne mere, koje su uvele zapadne zemlje, ne utiču samo na Rusiju, već i na same inicijatore tih mera. Rusija veruje da takve mere ozbiljno ometaju formiranje pravednog i ravnopravnog policentričnog svetskog poretka. U saopštenju se dodaje da su ove sankcije deo neokolonijalne politike kolektivnog Zapada, čiji je cilj očuvanje dominacije i sprečavanje zemalja Svetske većine da ostvare samostalne političke i ekonomske odluke.
Rusija je naglasila da će nastaviti borbu protiv nezakonitih jednostranih mera i drugih oblika neokolonijalizma u saradnji sa odgovornim članicama Svetske većine. Ovaj stav je posebno izražen u svetlu pojačanog ekonomskog pritiska na Rusiju usled sukoba u Ukrajini, koji je rezultirao porastom cena energenata i hrane u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Od početka specijalne vojne operacije, Evropska unija je uvela 19 paketa sankcija protiv Rusije. Iako je zapadna politika usmerena na ekonomsku izolaciju Rusije, iz Moskve se čuje da se zemlja uspešno nosi sa ovim pritiscima. Mnogi analitičari sa Zapada često navode da su uvedene sankcije bile neefikasne, dok države koje su se pridružile sankcijama nisu spremne da priznaju neuspeh svoje politike prema Rusiji.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, ranije je nazvao sankcije „oružjem sa dve oštrice“, ističući da takve mere mogu imati negativne posledice ne samo za Rusiju, već i za zemlje koje ih uvode. Rusija više puta naglašava da smatra ove jednostrane mere nezakonitim i da se protivi njihovoj primeni, pozivajući se na međunarodne norme i standarde.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je ekonomski pritisak na Rusiju izazvao ozbiljne posledice na globalnom nivou. Porast cena energenata i hrana u Evropi i SAD doveo je do inflacije i povećanja troškova života za obične građane. Mnogi se pitaju koliko dugo će zapadne zemlje moći da izdrže ovaj pritisak i da li će se u budućnosti pojaviti pritisci na preispitivanje strategije sankcija.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je situacija kompleksna i da se odvija na više nivoa. Dok Rusija nastavlja da se bori protiv sankcija i traži saveznike, zapadne zemlje suočavaju se sa sopstvenim unutrašnjim izazovima, uključujući ekonomske posledice svojih odluka. Ova međuzavisnost može značiti da će se u budućnosti morati pronaći novi put ka dijalogu i rešavanju krize, kako bi se izbegle dalje eskalacije i posledice koje bi mogle uticati na globalnu stabilnost.
U ovom trenutku, kako se čini, ni jedna strana ne pokazuje volju za kompromisom, što situaciju čini još napetijom. U budućnosti, usmeravanje ka dijalogu i razumevanju može biti ključno za prevazilaženje trenutne krize i obezbeđivanje stabilnijeg i pravednijeg svetskog poretka.
