Na plantaži organskog šipka mladog poljoprivrednika Dina Subotičkog u Bačkom Petrovom Selu, suva i topla klima pokazala se kao pogodna za ovogodišnji rod. Bere se naredne sedmice specijalnim kombajnom, a Subotički očekuje prinos od dve do tri tone po hektaru svežeg šipka, dok će nakon sušenja taj prinos biti oko četvrtine manje.
Dino Subotički gaji nemačke sorte inermis i šmit ideal, koje su namenjene industrijskoj preradi i kasnije sazrevaju. Nakon ubiranja plodova, šipak će osušiti, jer sušeni plodovi dostižu dvostruko višu cenu od svežih. Kilogram svežeg šipka košta evro, dok osušeni dostiže cenu od dva i po evra. Ovo predstavlja značajan ekonomski potencijal za mlade poljoprivrednike u Srbiji.
Subotički je plantažu podigao na dedovini pre dve i tri godine, a troškovi ulaganja po hektaru kreću se između 2.000 i 3.000 evra. Iako su mogli biti viši da nije imao dedinu njivu, on smatra da je podizanje plantaže dobra investicija. U želji da iskoristi nasledstvo, odlučio se za gajenje šipka, inspirišući se iskustvima pionira u ovom poslu, kao što je Karolj Fekete.
Planira da pokrene i sopstvenu preradu, ali tek nakon što povrati uloženi novac. Prednost gajenja šipka leži u njegovoj otpornosti na različite vrste zemljišta, uključujući i ona niže klase, kao i u mogućnosti gajenja na suvim i toplim područjima. Subotički ističe da je šipak najotpornija voćna vrsta i preporučuje je i početnicima, kao i onima koji žele da prilagode svoje poljoprivredne kulture klimatskim promenama.
U prvim godinama gajenja, oko šipka ima više posla, dok se ne razgrana i ne očisti od korova. Kasnije, održavanje plantaže zahteva samo kosidbu između redova i prskanje plavim kamenom, pri čemu su troškovi za gorivo najveća stavka. Subotički koristi subvencije Pokrajine i Republike, što mu pomaže da kupi deo potrebne mehanizacije, a takođe prima podsticaje za organsku proizvodnju, koji su znatno viši u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.
Ova ulaganja i podrška omogućavaju mu da unapredi svoju proizvodnju i planira dalji razvoj. On smatra da je šipak voće budućnosti u Srbiji zbog svoje otpornosti i ekonomske isplativosti, te se nada da će uspešno nastaviti sa ovom kulturom i u narednim godinama.
Uz sve prednosti gajenja šipka, Subotički naglašava da su potrebni rad i posvećenost kako bi se postigao maksimalni prinos. Njegova iskustva pokazuju da je moguće uspešno se baviti poljoprivredom i ostvariti profit, čak i u teškim uslovima, pod uslovom da se odabere prava kultura i da se pravilno upravlja resursima.
Ovaj uspeh mladog poljoprivrednika može poslužiti kao inspiracija drugima koji razmišljaju o ulasku u svet poljoprivrede. Gajenje šipka se pokazuje kao isplativa opcija, koja može doneti značajne koristi i otvoriti vrata za dalji razvoj i inovacije u oblasti poljoprivrede. Takođe, doprinosi ekološkoj održivosti kroz organsku proizvodnju, što postaje sve važnije u savremenom svetu.
U zaključku, Dino Subotički predstavlja primer mladih poljoprivrednika koji se uspešno bore sa izazovima i koriste moderne pristupe u gajenju voća. Njegova vizija i strategija u gajenju šipka, kao i planovi za budućnost, ukazuju na potencijal koji ova kultura nosi za razvoj poljoprivrede u Srbiji.
